Naučni koraci petničkih talenata

Valjevo – Ako je suditi po onome što je viđeno na osmoj godišnjoj konferenciji „Korak u nauku“ održanoj proteklog vikenda u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva, onda za budućnost srpske nauke ne treba brinuti.Tim pre, jer su i pored globalne ekonomske krize i višemesečne pretnje nekom vrstom „stečaja“ mladi talenti kao i njihovi domaćini iz ove jedinstvene obrazovne ustanove na Balkanu, ipak uspeli da nađu rešenje za sve probleme. Štaviše da svojim projektima, razmišljanjima i ambicioznošću fasciniraju sve posetioce ove osobene naučne sesije.

 Tokom tri dana više od 100 polaznika ovogodišnjih obrazovnih programa u Petnici, uglavnom srednjoškolaca, predstavilo je i promovisalo 69 samostalnih i timskih projekata iz čak 15 naučnih disciplina.

Zbog toga nije ni začudilo kada je prilikom otvaranja konferencije profesor dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije, Petnicu i njene polaznike nazvala „obdaništem Akademije nauka“.Iako je po struci profesor matematike otvoreno je priznala mladim autorima da skoro polovinu naslova njihovih radova nije razumela. Videla je to kao dobar znak da Petnica i njeni polaznici talentovani za nauku idu u dobrom smeru.

Na dan otvaranja Konferencije stigla je i dobra vest iz Ministarstva za nauku i tehnologiju koju je doneo zamenik ministra Viktor Nedović, objasnivši da je Petnica našla mesto i do daljega uključena u Strategiju naučnoistraživačkog razvoja Srbije.

 Iako cilj petničkih godišnjih konferencija nisu naučni rezultati već naučno-obrazovni proces i sticanje znanja kroz eksperimente i istraživanja putem kojih se edukuju mladi talenti – takav utisak se nije mogao steći.

Jer ako u naslovu rada maturanta Valjevske gimnazije Alekseja Drine, stoji: „Ispitivanje uticaja kvercetina na aktivnost katalaze u in vivo model sistema“ onda u tome nema nikakve pubertetske „igrarije“.Inače, našu pažnju privukao je rad Anke Jakovljević, učenice drugog razreda gimnazije iz Arilja. Ona je baveći se upoređivanjem karakteristika tri sorte malina „tjulamena“, „mikera“ i „vilameta“ i merenjem prisustva fenola, flavonoida i antacijanina utvrdila da najsnažnije antioksidaciono svojstvo ima „miker“.

Na naše pitanje šta to praktično znači kratko je odgovorila da bi radi dobrog zdravlja, najmanje dva puta nedeljno, trebalo da konzumiramo malinu.Sara Novaković, maturant Gimnazije iz Priboja, i Tara Radović, maturant Pete beogradske gimnazije, bavile su se „Uticajem visine glasa na socijalnu percepciju“, Iva Atanasković iz beogradske gimnazije „Sveti Sava“ na petničkoj konferenciji branila je rad „Ispitivanje uticaja bakterije ešerihija koli na proces biosinteze hlorofila d i b kod klica pšenice (tricticum vulgare L.)”...

Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni rad Filipa Živanovića, učenika trećeg razreda Matematičke gimnazije iz Beograda, koji je utvrđivao raspodelu temperature na Sunčevim protuberancama. Uz puno proračuna, grafičkih i matematičkih metoda on je, kaže, dobio očekivani red veličina, ali realno stanje na zvezdi koja je izvor našeg života i dalje je teško utvrditi.

Na našu opasku da li od Sunčevih eksplozija za koje se navodi da će 2012. dostići kulminaciju treba da strahujemo, kazao je da i pored toga što veličina jedne protuberance može da bude i 300.000 kilometara u dužini nema razloga za bilo kakvu paniku.Toga je na Suncu, dodao je, uvek bilo i nastaviće se u narednih pet milijardi godina koliko mu je preostalo do faze takozvanog smežuravanja.Nije želeo da kaže gašenja, jer u moćnoj vaseljeni za toj period moguća su razna čuda i događanja.

Budo Novović