Научни кораци петничких талената

Ваљево – Ако је судити по ономе што је виђено на осмој годишњој конференцији „Корак у науку“ одржаној протеклог викенда у Истраживачкој станици Петница код Ваљева, онда за будућност српске науке не треба бринути.Тим пре, јер су и поред глобалне економске кризе и вишемесечне претње неком врстом „стечаја“ млади таленти као и њихови домаћини из ове јединствене образовне установе на Балкану, ипак успели да нађу решење за све проблеме. Штавише да својим пројектима, размишљањима и амбициозношћу фасцинирају све посетиоце ове особене научне сесије.

 Током три дана више од 100 полазника овогодишњих образовних програма у Петници, углавном средњошколаца, представило је и промовисало 69 самосталних и тимских пројеката из чак 15 научних дисциплина.

Због тога није ни зачудило када је приликом отварања конференције професор др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета Србије, Петницу и њене полазнике назвала „обдаништем Академије наука“.Иако је по струци професор математике отворено је признала младим ауторима да скоро половину наслова њихових радова није разумела. Видела је то као добар знак да Петница и њени полазници талентовани за науку иду у добром смеру.

На дан отварања Конференције стигла је и добра вест из Министарства за науку и технологију коју је донео заменик министра Виктор Недовић, објаснивши да је Петница нашла место и до даљега укључена у Стратегију научноистраживачког развоја Србије.

 Иако циљ петничких годишњих конференција нису научни резултати већ научно-образовни процес и стицање знања кроз експерименте и истраживања путем којих се едукују млади таленти – такав утисак се није могао стећи.

Јер ако у наслову рада матуранта Ваљевске гимназије Алексеја Дрине, стоји: „Испитивање утицаја кверцетина на активност каталазе у ин виво модел система“ онда у томе нема никакве пубертетске „играрије“.Иначе, нашу пажњу привукао је рад Анке Јаковљевић, ученице другог разреда гимназије из Ариља. Она је бавећи се упоређивањем карактеристика три сорте малина „тјуламена“, „микера“ и „виламета“ и мерењем присуства фенола, флавоноида и антацијанина утврдила да најснажније антиоксидационо својство има „микер“.

На наше питање шта то практично значи кратко је одговорила да би ради доброг здравља, најмање два пута недељно, требало да конзумирамо малину.Сара Новаковић, матурант Гимназије из Прибоја, и Тара Радовић, матурант Пете београдске гимназије, бавиле су се „Утицајем висине гласа на социјалну перцепцију“, Ива Атанасковић из београдске гимназије „Свети Сава“ на петничкој конференцији бранила је рад „Испитивање утицаја бактерије ешерихија коли на процес биосинтезе хлорофила д и б код клица пшенице (tricticum vulgare L.)”...

Никако нисмо могли да заобиђемо ни рад Филипа Живановића, ученика трећег разреда Математичке гимназије из Београда, који је утврђивао расподелу температуре на Сунчевим протуберанцама. Уз пуно прорачуна, графичких и математичких метода он је, каже, добио очекивани ред величина, али реално стање на звезди која је извор нашег живота и даље је тешко утврдити.

На нашу опаску да ли од Сунчевих експлозија за које се наводи да ће 2012. достићи кулминацију треба да страхујемо, казао је да и поред тога што величина једне протуберанце може да буде и 300.000 километара у дужини нема разлога за било какву панику.Тога је на Сунцу, додао је, увек било и наставиће се у наредних пет милијарди година колико му је преостало до фазе такозваног смежуравања.Није желео да каже гашења, јер у моћној васељени за тој период могућа су разна чуда и догађања.

Будо Нововић