Zauvek mlad i lep

Muškarci u svetu su odavno osvojili centre za podmlađivanje, pa ne čudi da i ovdašnja gospoda brine sve redovnije o svom izgledu. Poneki tretman, malo botoksa, radio-talasa, tek lice i telo izgledaju svežije i „zgodnije”. Za razliku od žena, oni se nerado odlučuju za drastične promene izgleda i žele da konačan rezultat vide odmah, ili bar veoma brzo. A da o tome pričaju? Pa, ne baš. Oni koji usluge pružaju, kozmetolozi, estetski hirurzi, dermatolozi, ne žele da otkrivaju imena, ali ističu da se redovno ulepšavaju poznate ličnosti, glumci, pevači, ministri i ostali političari, bankari, direktori velikih firmi, pi-ari…

Doktorka Jasmina Lalošević iz Estetskog centra „Estetikmed Lalošević” navodi da petinu njenih pacijenata čine muškarci i da oni obično dolaze u društvu supruge. Nisu mnogo zahtevni, poput žena, ne preteruju u detaljima. Na prve tretmane najčešće dolaze posle 40. godine kada nastaju prve promene na telu.

Mnoštvo tretmana

– Najtraženije su manje estetske  intervencije poput ubrizgavanja hijaluronske kiseline koja je prirodni sastojak kože.  Koristi se za srednje regije lica, ispravljanje bora oko nosa i usana i između obrva, oko očiju i podočnjaka. Nakon tretmana, mogu se primeniti mezoterapijski kokteli vitamina, aminokiselina i drugih supstanci zavisno od potreba kože. A kada se postigne željeni rezultat, dovoljno je jednom godišnje ponoviti tretman hijaluronskom kiselinom – objašnjava naša sagovornica.

Muškarac koji poseduje jake mišiće lica, imaće izražene bore i mimiku koja daje „mračni” izgled. Takvo lice dobija vedrinu kada se  bore „ispeglaju” botoksom, ali se mora sačuvati prirodan izgled lica.  Za ulepšavanje muškog lica koristi se i radiotalasni lifting sa visokom frekvencijom koji omogućava da koža lica postaje čvršća, fine bore nevidljive, dublje bore i kesice ispod očiju budu značajno manje. Doktorka Lalošević navodi da se odnedavno i kod nas primenjuje metoda biostimulacije faktorima rasta ćelija iz sopstvene krvne plazme. Njenom primenom  se postiže prirodna regeneracija i podmlađivanje kože. Koristi se za lice, vrat, dekolte i šake i  pojačanu pigmentaciju koja nastaje starenjem kože. 

Sve za lepotu

Da se odnos muškaraca prema sopstvenom telu umnogome promenio potvrđuje i procenat džentlmena koji poslednjih nekoliko godina odlaze plastičnom hirurgu. Primetno ih je sve više, čak 20 odsto od ukupne klijentele. Mnogi se odlučuju za  fejslifting da bi na duži rok zaustavili ili usporili starenje lica. Cena više nije toliko visoka, a sve je češća praksa plaćanja putem kredita jer se lep izgled  smatra i investicijom za budućnost.

(/slika2)Estetske procedure na licu i telu više nisu samo privilegija imućnih i nisu vezane za određene profesije, objasnila je  dr Gorana Kuka iz bolnice „Colić“. Sve češće se ulepšavaju anonimni ljubitelji lepih lica i tela. Njihovi motivi su različiti, ali je im je cilj isti: svi žele da se  u svom telu dobro osećaju.

Od doktorke Kuke takođe saznajemo da se muškarci često podvrgavaju ugradnji zlatnih niti koje podstiču proizvodnju novih kolagenih vlakana kože. Rezultat je svežiji, mladalački izgled lica i vrata. Najtraženija estetska operacija tela je liposukcija, odnosno uklanjanje potkožnog masnog tkiva sa određenih delova tela. Uglavnom je to regija struka koji se ne tanji ni najupornijim vežbanjem, zatim stomak, a često se uklanja i masno tkivo prednje strane vrata. Istom metodom se obavlja smanjivanje uvećanih dojki kod muškaraca.

Po rečima dr Valentine Petrušić iz „Dermavite”, glatka koža lica postala je odlika muškarca koji brine o sebi, ozbiljnog i punog samopouzdanja. Muškarci dolaze na čišćenje lica, negu, osveženje i podmlađivanje kože, kao i uklanjanje podočnjaka i bora oko očiju. Sve se to može postići hidradermijom i hidraliftom, tretmanima tokom kojih se koriste specijalne kreme napravljene posebno za mušku kožu.

Ovim procedurama se povećava otpornost kože na brijanje, hladnoću, toplotu i različita isparenja, zatežu mišići celog lica, naročito u predelu oko očiju. Oba tretmana oslobađaju lice viška tečnosti i nadutosti. Tretman se primenjuje i na vratu da bi se zategao podvaljak i podigli obrazi i lice dobilo mladalačke konture ili da bi se očuvalo postignuto posle estetskih operacija. Ko su korisnici hidradermije?

Doktorka Petrušić ističe da joj profesionalna etika nalaže diskreciju, ali može da kaže da se za ovu metodu opredeljuju muškarci „na visokom društvenom položaju” u bankama i novim firmama da bi svojim reprezentativnim izgledom ulivali poverenje.

Vera Bošković

-------------------------------------------------

I dok se žene većinom hvale svojim posetama kozmetičkom salonu ili estetskom hirurgu, mnogi muškarci ulepšavanje i popravljanje svog izgleda smatraju isuviše ličnim. Na pitanje da li lep izgled utiče na profesionalni uspeh muškaraca, Vuk Drašković, čini se poslednjih godina vidno podmlađen i prolepšan, rekao je da „ne želi o tome ništa da govori”.

Isto pitanje postavili smo i poznatom beogradskom estetskom hirurgu prof. dr Miodragu Coliću. Po njegovom mišljenju, iza poslovnog i privatnog uspeha savremenog muškarca, osim savremene žene, mora postojati i pristojna, ako ne i savremena spoljašnjost.

– Izgled mi je važan u meri kojom mogu da ostvarim dobru i prijatnu komunikaciju sa pacijentima, a da ne dođem u situaciju da me pitaju zašto to sebi nisam uradio. Zbog toga se ne ustručavam manjih procedura kao što je primena botoksa na čelu i oko očiju ili blago popunjavanje neke bore hijaluronskom kiselinom. Moj brat je operisao podočnjake baš zato da mu se ne bi postavljalo to provokativno pitanje. Ipak, za sopstvenu harizmu nije mi dovoljna samo estetska hirurgija, morao sam istrajnije i dublje raditi na sebi, da bi moje zadovoljstvo sobom prešlo i na pacijenta.

(/slika3)Jugoslav Pantelić, novinar i izvršni direktor televizije Studio B,  smatra da lep izgled muškarcu donosi više štete nego koristi.

– Sve zavisi čime se bavite i u kakvom ste okruženju. Mislim da ženama u Srbiji lep izgled više profesionalno pogoduje. U sredini poput naše muškarac koji želi da napreduje u karijeri ne treba da vodi računa o svom fizičkom izgledu jer će mu pristojan „look“ doneti mnogo više problema nego sreće u profesionalnom životu.

Glumac Voja Brajović smatra da lepota pomaže profesionalnom životu u najvećem broju delatnosti, ali ne u smislu neophodnosti, već „kao civilizacijske, kulturne obaveze, kao jedne skromne posledice duha“.

Urednost, higijena i lep izgled muškarca stvar je kulture i domaćeg vaspitanja, mišljenje je vaterpoliste Aleksandra Šapića. „Bez naročite potrebe muškarci nemaju razloga da odlaze u salon za ulepšavanje, jer je to, po mom mišljenju, više rezervisano za žene. Uobičajena nega tela je sasvim dovoljna.” Šapić smatra da lep izgled sam po sebi ne povećava profesionalni uspeh muškarcu, ali „uliva samopouzdanje onima koji imaju neki  problem”.

Sasvim drugačije mišljenje ima Velja Ilić. Po njemu, političari su predstavnici svojih glasača i zato treba da izgledaju uredno i lepo. Pobornik je „antiejdžing” programa, vodi računa o ishrani i svakodnevno vežba i šeta se pet kilometara. Ipak, on sam u salon lepote ne odlazi. Zategnuto lice ima zahvaljujući kremu „solea” koji godinama koristi posle brijanja.

Frontmen grupe „Van Gog” Zvonimir Đukić – Đule ne „glanca” lice, jer mu je bitnija duhovna lepota i lepota glasa za prirodnost. Pa ipak, Đule priznaje da u salon zalazi kad reši da se opusti uz pomoć dobre masaže.

V. B.

----------------------------------------------

Kako je to u Evropi

Evropski trend je daleko od „brade od tri dana”, iako su uredni brkovi i bradi kao simbol muškosti uvek na ceni. Pa ipak, oni  definitivno više nisu u modi. Brijanje je omiljeniji dnevni ritual za većinu muškaraca (64 odsto). Kod oženjenih Španaca je vidljiv pomak u odnosu na mladalačke dane, što se tumači pozitivnim uticajem supruge. U Francuskoj 27 odsto muškaraca koristi neki od preparata za lice među kojima su hidratatna krema i krema protiv umora ili bora. Od svih članova Evropske unije, Grci definitivno najviše troše na kozmetičke preparate, i to u proseku 75 evra godišnje. Tu sumu troše na preparate kao što su pena za brijanje, gel za tuširanje i hidrantne kreme. Za razliku od Grka, britanski muškarci troše na negu 19 evra, a Belgijanci samo 16. Pa ipak, po vremenu provedenom  u kupatilu (24 minuta), Nemci su evropski rekorderi. Za razliku od germanske braće, Englezi se sa samo 13 minuta dnevno u kupatilu ne mogu podičiti da im je nega prioritet.