Argument i uvreda

Umesto da na argumente odgovori argumentima, Đorđe Vukadinović je na moj tekst ,,Vređanje Srba i Srbije”  (1. decembra) najpre pokušao da se zakloni iza uspomene na pokojnog patrijarha Pavla, a potom me je, prizemnom metodom ad hominem, grubo vređao, vitlajući pri tom ideološkom i kvazipatriotskom toljagom. Tako je, praktično, zatvorio prostor za ozbiljnu i uljudnu polemiku.

Pera sam se ipak latio, ali samo da bih opovrgao neke neistine koje je Vukadinović o meni izrekao.

Pođimo redom. Istina je da sam, svojevremeno, radio u Centralnom komitetu (CK SKJ), a ne u CK KPJ, kako to Vukadinović tvrdi.

Uzgred budi rečeno, ,,ideološkim radom” nisam se bavio ni kada sam zaista bio zaposlen u CK SKJ. Tamo sam, u stručnoj službi, zajedno sa nekoliko koleginica i kolega tri godine radio pregled strane štampe za članove Predsedništva CK SKJ. Za mene je to bilo vrlo dragoceno profesionalno iskustvo.

Tačno je i da sam godinama pisao za londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR). Nije, međutim, tačno da se IWPR ,,po zlu proslavio” izveštavajući o krizi u bivšoj Jugoslaviji. Naprotiv. Institut uživa veliki ugled u svetu, a i ovde u ozbiljnim profesionalnim krugovima. Uostalom, u to lako može da se uveri svako ko se posredstvom Interneta upozna s njegovim radom i rejtingom.

Vukadinović veli – citiram: ,,Ljudi poput Brize, a on u tome nipošto nije usamljen, vole da naizmenično, već prema potrebi, glume velike srpske `građaniste` i istovremeno – `manjinske` – nacionalne zaštitnike stradalnike. Napadnu te lično, a kada im se lično uzvrati, onda se žale da su napadnuti po nacionalnoj osnovi”.

Kada sam ja u pitanju – to je neistina. Nikad dosad nisam napadnut na nacionalnoj osnovi, pa se, prema tome, nisam ni žalio. Čak ni u Miloševićevo vreme, kada su me otpustili s posla u novosadskom ,,Dnevniku”, niko me nije napadao i vređao na nacionalnoj osnovi. Oterali su me jer su u meni videli političkog protivnika.

Vukadinović je taj ko me – u svom tekstu – prvi put u mom životu javno označava kao pripadnika nacionalne manjine. I to s očiglednom namerom da me na taj način diskvalifikuje kao ravnopravnog sagovornika.

Tvrdio sam – a i sada tvrdim – da je Vukadinović u tekstu ,,Jesen patrijarha Pavla” (,,Politika”, 24. novembra) na nekoliko mesta, nespretnim baratanjem perom, vređao Srbe kao rđave hrišćane, bezbožan i nemoralan narod. Tu tvrdnju sam potkrepio citiranjem i analiziranjem njegovih reči. On je, umesto da na moje argumente odgovori svojim kontraargumentima, na mene nasrnuo ad hominem. To nije samo nestručna i nečasna metoda vođenja ,,polemike”, nego je i potencijalno opasna rabota. Jer, ako vas neko danas javno denuncira kao sumnjivog tipa koji je ovom narodu radio o glavi najpre kao komunjarski ideolog, a potom kao strani plaćenik, onda koliko sutra, s prvim mrakom, možete da očekujete da vas neko mlatne po glavi, i to pravom toljagom.

novinar iz Novog Sada