Ličnost godine – nepopularni guverner

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17.  decembra –  Ben Bernake, predsednik Federalnih rezervi, ili, razumljivije rečeno, guverner američke centralne banke, proglašen je „ličnošću godine” u tradicionalnom (od 1927) izboru magazina „Tajm”. Izbor je, u najkraćem, obrazložen time da je Bernake, 56-godišnji profesor ekonomije sa Prinstona, bio „pravi čovek na pravom mestu u pravo vreme” i da je najzaslužniji što u 2009. ekonomska kriza nije prerasla u ekonomsku katastrofu, već je, naprotiv, počeo postepeni oporavak.

Kao i dosad, ovaj izbor odražava kompromis između onoga što su u godini koja se završava bile preokupacije Amerike i brige ostatka planete. Oko toga ovoga puta nije bilo teško postići konsenzus – bila je to SEKA. Nema takođe sumnji da je u tome u centralnoj ulozi bio guverner centralne banke glavne svetske ekonomije, ali izboru „Tajma” teško da će aplaudirati Amerikanci, koji u anketama javnog mnjenja Bernakeu pružaju samo 21 odsto podrške. Guverner (ili preciznije rečeno, predsednik Odbora guvernera – ima ih sedam), ovih dana je i predmet polemika u Senatu koji do kraja januara, kad mu ističe prvi mandat, treba da mu potvrdi drugi, uz velika osporavanja upravo njegove uloge na vrhuncu krize.

Bernake je svakako jedna od najzanimljivijih i sasvim netipična ličnost u miljeu Vašingtona. Kao ekonomista i profesor, ekspert je za „veliku depresiju”, dosad najveću krizu i istoriji kapitalizma. U Vašington ga je doveo predsednik Džordž Buš u oktobru 2005, da bi prvo predsedavao njegovim ekonomskim savetom, a potom ga postavio na čelo institucije koja „štampa slike mrtvih predsednika” (dolarske novčanice). Na tom mestu zamenio je slavnog, ali danas takođe osporavanog prethodnika Alena Grinspana, dok ga je ove godine, iako je republikanac, reimenovao i Barak Obama.

Kad je izbila tekuća kriza, najveća od one kojoj je posvetio svoju profesorsku karijeru, Bernake je, po oceni „Tajma”, imao dovoljno znanja da odvažnim, ali pažljivo doziranim potezima spreči najgori scenario, time što je u ekonomiju „upumpao” hiljade milijardi dolara, bio organizator velike akcije spasavanja posrnulih privatnih kompanija (zbog čega mu sada u Senatu „visi” drugi mandat), pokrenuo paralizovano tržište kredita... A sve to u procesu koji nije bio samo krizni menadžment američke monetarne politike, nego i operacija spasavanja svetske ekonomije.

Njegov izbor za „ličnost godine” svakako je još jedna potvrda – ako su potvrde za to uopšte potrebne – da je 2009. bila godina ekonomije, koja se završava sa zvaničnim uveravanjima da je recesija okončana, ocenama da je najgore prošlo ali i osećanjima da kriza još nije završena. I sa olakšanjem da je sve moglo da bude i mnogo gore.

U najužem izboru za ovu počast, koja je često bila i osporavana (1938, „Tajm” je titulu „čoveka godine” dodelio Adolfu Hitleru, a 1939. i 1942. Staljinu), ovoga puta bili su i general Stenli Mekristal, komandant američkih i savezničkih snaga u Avganistanu, „kineski radnik” (desetine miliona trudbenika koji održavaju tempo najbrže rastuće ekonomije sveta), Nensi Pelozi, spikerka Predstavničkog doma u američkom Kongresu (za uspešno komandovanje nesložnom vojskom demokratskih kongresmena, u mukotrpnoj borbi za Obamine reforme) i najbrži čovek na svetu, sprinter sa Jamajke Usijan Bolt.

Među onima koji su u 2009. „značili” su Neda Sultan, devojka koja je tragična žrtva posleizbornih demonstracije u Teheranu, Ram Emanuel, šef kabineta američkog predsednika, avganistanski predsednik Hamid Karzai, finansijski prevarant Bernar Mejdof, republikanka Sara Pejlin i naravno, Barak Obama, prošlogodišnji laureat. Dobitnici ovog priznanja bili su inače svi američki predsednici od kako je počeo izbor, osim trojice: Kelvina Kulidža, Herberta Huvera i Džeralda Forda. Za „ličnost” godine takođe su proglašavani personalni kompjuter (1982, kao „mašina godine”), „mi” kao generatori sadržaja na Internetu      (2006), „ugrožena planeta” (1988) i „dobri samarićani” (2005).

Obamin prethodnik, Džordž Buš ovu počast je dobio dva puta (2000. i 2004), a pre Obame laureat je bio Vladimir Putin.

Milan Mišić

------------------------------------------------------

Pubunjenici „hakovali” bespilotne letilice

Vašington – Pobunjenici u Iraku koriste softver, koji u prodavnicama računarske opreme i na Internetu može da se kupi za 26 dolara, kako bi presreli slike koje za svoje navođenje koriste američke bespilotne letelice, otkriva danas „Volstrit džornal”, da bi izbegli da budu nadgledani od strane američkih okupacionih snaga. Nema doduše dokaza da su na taj način uspeli da preuzmu i kontrolu nad nekim od tih aviona, ali su ovom domišljatošću svakako uspešno parirali tehnološki vrhunski opremljenoj armiji najmoćnije zemlje sveta. Na ovaj način su, konstatuje „Džornal” otkrivene slabosti u poslednje vreme veoma korišćenih bespilotnih aviona u borbi protiv Al Kaide u njenim skloništima u Avganistanu i Pakistanu.

M. M.