Nikada ne strepim za svoj šut

Posle blistave 2009. godine, Urošu Tripkoviću ostaje samo da kaže: Daj bože da i sledeća bude takva!

Košarkaš Huventuda i naše reprezentacije završio je proletos u velikom stilu svoju sedmu sezonu u Partizanu, s „triplom krunom” (prvenstvo, kup i NLB liga) i plasmanom u četvrtfinale Evrolige, zatim su usledile dvomesečne pripreme s podmlađenom reprezentacijom koja je na „Evru 2009” u Poljskoj bila najprijatnije iznenađenje (srebrna medalja) a odatle se, takoreći bez odmora, preselio u najbolji nacionalni šampionat posle NBA, špansku ACB ligu. U predgrađu Barselone, Badaloni, nastavio je u klubu čija je strategija u skladu s imenom (huventud znači mladost) što mu je sasvim odgovaralo, jer ukratko to je igra „trči i šutiraj”. Vrhunac ove sezone bila je nedavna partija protiv Meridijana iz Alikantea, kome je ubacio 26 poena, od toga 23 u trećoj četvrtini „začinjenoj” sa šest trojki iz sedam pokušaja.

Rođen je 11. septembra 1986. u Čačku u kome je napravio prve košarkaške korake (u Borcu) i koji je dao dvojicu vanserijskih šutera, Dragana Kićanovića i Radmila Mišovića. Do ovog leta profesionalno je igrao samo za Partizan s kojim ima sedam titula (2003-2009), dva kupa (2008, 2009) i tri regionalne NLB lige (2007-2009).

Kako se osećate na kraju tako uspešne godine, pitali smo na početku Tripkovića?

Teško je i zamisliti bolju godinu. S Partizanom sam se rastao posle jedne od najboljih sezona u njegovoj istoriji, a reprezentacija je premašila sva očekivanja. Otišli smo u Poljsku kao autsajderi, što je i razumljivo imajući u vidu rezultate iz poslednjih nekoliko godina. Ako bih u jednoj reči mogao da kažem šta je bio ključ uspeha, onda je to – zajedništvo. Mnogi od nas su se znali od ranije a pri tom smo imali duge i kvalitetne pripreme. Svakako, ogromne zasluge pripadaju selektoru Ivkoviću koji je iz nas izvukao maksimum i potvrdio da je svetska klasa.

Kako su Vas prihvatili u Huventudu i da li ste zadovoljni svojim igrama?

Odlično sam prihvaćen. Mislim da sam se dosta dobro prilagodio, imajući posebno u vidu to da sam prvi put promenio klub posle sedam godina. Normalno, najviše mi je pomogao nekadašnji saigrač iz Partizana Luka Bogdanović. Manje-više zadovoljan sam svojim igrama, mada kao i svako, uvek želim bolje i više. Želeo sam da iz Partizana nastavim u nekom evroligašu, ali nisam se pokajao što sam došao u Huventud koji se ove godine nije izborio za Evroligu. To je jedan od pet najboljih španskih klubova, s prepoznatljivim stilom igre i načinom rada.

Kako Vam je pošlo za rukom da ubacite šest trojki u jednoj četvrtini?

Od šutera mog kvaliteta očekuju se trojke, ali svi znamo da se retko događa da neko u nekoliko minuta bude tako uspešan. Odgovara mi Huventudov način igre. To je brza košarka s puno kontranapada gde se otvara puno prostora za šut.

Da li ste imali nekog uzora kad ste počinjali?

Kao i većina igrača iz moje generacije divio sam se najboljem košarkašu svih vremena Majklu Džordanu koji je neponovljiv. Ali, nikada nisam nikoga kopirao.

Danas je u evropskoj košarci malo vrhunskih bekova šutera. U čemu je tajna dobrog šuta?

Po meni, dobar šut dolazi iz glave. Podrazumeva se da igrač treba da ima osećaj za šut, da svakodnevno vežba, ali to nema efekta ukoliko nema veliko samopouzdanje. Nikada ne strepim kakav će da bude ishod mog šuta.

Ko je zaslužan što imate takav stil šuta?

Kad sam počinjao, trenirao sam s ocem, a posle u Partizanu mnogo sam radio na tome s Duškom Vujoševićem. Nikada nisam želeo da mi šut bude lep, već samo da bude uspešan. Svakako, lep i precizan šut su idealna kombinacija.

Šta očekujete od Svetskog prvenstva 2010. u Turskoj?

Kad sam u prvi mah video da smo u grupi s Argentinom, Australijom, Nemačkom, Angolom i Jordanom, pomislio sam da je grupa laka. Međutim, kad sam pogledao potencijalne sastave naših rivala, video sam da nam neće biti lako. Posle uspeha u Poljskoj imamo obavezu da prođemo u drugi krug, a onda ćemo videti…

Da li ste stigli da upoznate Barselonu?

Ne onoliko koliko sam želeo, ali, recimo, stigao sam da vidim sva glavna Gaudijeva dela. Oduševljen sam Sagradom familijom koja je najveći dokaz njegove genijalnosti. Inače, živim u Barseloni a moj stan je na petnaestak minuta od Huventudove hale. Poslednja dva meseca uz mene je moja devojka.

Da li ste pored svih obaveza stigli da pogledate neki meč FK Barselona?

Na žalost, još nisam gledao nijedan meč Barselone koja igra najlepši fudbal na svetu. Jedva čekam da vidim Mesija i osetim huk sto hiljada na „Nou kampu”. Nadam se da će to biti uskoro.

Gde ćete dočekati Novu godinu?

U jednom klubu u Barseloni koji drže naši ljudi i koji podseća na beogradski „Sport kafe”.

Da li se redovno čujete s Veličkovićem (Real) s kojim ste posle višegodišnjeg drugovanja u Partizanu nastavili letos karijeru u Španiji?

Stalno smo na vezi, a čujem se manje-više redovno i s Tepićem (Panatinaikos). Jedva čekamo da se opet svi zajedno vidimo u reprezentaciji.