Никада не стрепим за свој шут

После блиставе 2009. године, Урошу Трипковићу остаје само да каже: Дај боже да и следећа буде таква!

Кошаркаш Хувентуда и наше репрезентације завршио је пролетос у великом стилу своју седму сезону у Партизану, с „триплом круном” (првенство, куп и НЛБ лига) и пласманом у четвртфинале Евролиге, затим су уследиле двомесечне припреме с подмлађеном репрезентацијом која је на „Евру 2009” у Пољској била најпријатније изненађење (сребрна медаља) а одатле се, такорећи без одмора, преселио у најбољи национални шампионат после НБА, шпанску АЦБ лигу. У предграђу Барселоне, Бадалони, наставио је у клубу чија је стратегија у складу с именом (хувентуд значи младост) што му је сасвим одговарало, јер укратко то је игра „трчи и шутирај”. Врхунац ове сезоне била је недавна партија против Меридијана из Аликантеа, коме је убацио 26 поена, од тога 23 у трећој четвртини „зачињеној” са шест тројки из седам покушаја.

Рођен је 11. септембра 1986. у Чачку у коме је направио прве кошаркашке кораке (у Борцу) и који је дао двојицу вансеријских шутера, Драгана Кићановића и Радмила Мишовића. До овог лета професионално је играо само за Партизан с којим има седам титула (2003-2009), два купа (2008, 2009) и три регионалне НЛБ лиге (2007-2009).

Како се осећате на крају тако успешне године, питали смо на почетку Трипковића?

Тешко је и замислити бољу годину. С Партизаном сам се растао после једне од најбољих сезона у његовој историји, а репрезентација је премашила сва очекивања. Отишли смо у Пољску као аутсајдери, што је и разумљиво имајући у виду резултате из последњих неколико година. Ако бих у једној речи могао да кажем шта је био кључ успеха, онда је то – заједништво. Многи од нас су се знали од раније а при том смо имали дуге и квалитетне припреме. Свакако, огромне заслуге припадају селектору Ивковићу који је из нас извукао максимум и потврдио да је светска класа.

Како су Вас прихватили у Хувентуду и да ли сте задовољни својим играма?

Одлично сам прихваћен. Мислим да сам се доста добро прилагодио, имајући посебно у виду то да сам први пут променио клуб после седам година. Нормално, највише ми је помогао некадашњи саиграч из Партизана Лука Богдановић. Мање-више задовољан сам својим играма, мада као и свако, увек желим боље и више. Желео сам да из Партизана наставим у неком евролигашу, али нисам се покајао што сам дошао у Хувентуд који се ове године није изборио за Евролигу. То је један од пет најбољих шпанских клубова, с препознатљивим стилом игре и начином рада.

Како Вам је пошло за руком да убаците шест тројки у једној четвртини?

Од шутера мог квалитета очекују се тројке, али сви знамо да се ретко догађа да неко у неколико минута буде тако успешан. Одговара ми Хувентудов начин игре. То је брза кошарка с пуно контранапада где се отвара пуно простора за шут.

Да ли сте имали неког узора кад сте почињали?

Као и већина играча из моје генерације дивио сам се најбољем кошаркашу свих времена Мајклу Џордану који је непоновљив. Али, никада нисам никога копирао.

Данас је у европској кошарци мало врхунских бекова шутера. У чему је тајна доброг шута?

По мени, добар шут долази из главе. Подразумева се да играч треба да има осећај за шут, да свакодневно вежба, али то нема ефекта уколико нема велико самопоуздање. Никада не стрепим какав ће да буде исход мог шута.

Ко је заслужан што имате такав стил шута?

Кад сам почињао, тренирао сам с оцем, а после у Партизану много сам радио на томе с Душком Вујошевићем. Никада нисам желео да ми шут буде леп, већ само да буде успешан. Свакако, леп и прецизан шут су идеална комбинација.

Шта очекујете од Светског првенства 2010. у Турској?

Кад сам у први мах видео да смо у групи с Аргентином, Аустралијом, Немачком, Анголом и Јорданом, помислио сам да је група лака. Међутим, кад сам погледао потенцијалне саставе наших ривала, видео сам да нам неће бити лако. После успеха у Пољској имамо обавезу да прођемо у други круг, а онда ћемо видети…

Да ли сте стигли да упознате Барселону?

Не онолико колико сам желео, али, рецимо, стигао сам да видим сва главна Гаудијева дела. Одушевљен сам Саградом фамилијом која је највећи доказ његове генијалности. Иначе, живим у Барселони а мој стан је на петнаестак минута од Хувентудове хале. Последња два месеца уз мене је моја девојка.

Да ли сте поред свих обавеза стигли да погледате неки меч ФК Барселона?

На жалост, још нисам гледао ниједан меч Барселоне која игра најлепши фудбал на свету. Једва чекам да видим Месија и осетим хук сто хиљада на „Ноу кампу”. Надам се да ће то бити ускоро.

Где ћете дочекати Нову годину?

У једном клубу у Барселони који држе наши људи и који подсећа на београдски „Спорт кафе”.

Да ли се редовно чујете с Величковићем (Реал) с којим сте после вишегодишњег друговања у Партизану наставили летос каријеру у Шпанији?

Стално смо на вези, а чујем се мање-више редовно и с Тепићем (Панатинаикос). Једва чекамо да се опет сви заједно видимо у репрезентацији.