Inflacija i MMF
Izveštaj misije MMF-a o ekonomskim kretanjima u Srbiji nije mogao stići u bolje vreme za aktuelnog ministra finansija Mlađana Dinkića. O intonaciji poruka i prioritetima – da se i ne govori. Kao da im je sam ministar bio recenzent. U odnosu na prethodne susrete i preporuke, ovoga puta problem broj jedan nije inflacija, godinama najveća u Evropi ili sporo restrukturisanje velikih javnih preduzeća, već nezaposlenost.
Još jedan sticaj okolnosti, da li i sasvim slučajan – ostaje da se vidi, ali iz Ministarstva finansija izašla je prva procena o nultoj stopi inflacije u junu. Cene goriva su pale za 0,3 odsto, a za toliki postotak su poskupeli neki drugi proizvodi. Rezultat – nula.
To je potvrdio i zvaničan statistički izveštaj, koji je jedino meritoran, ali i bez njega je teško poverovati da bi taj podatak mogao biti drugačiji. Čak i bez "velike teorije zavere", po kojoj se, između ostalog, štimuju statistički podaci o cenama, kao i još mnogo toga, pa i meteorološki izveštaji o visini temperature, već iz jednostavnog razloga što je objektivno došlo do izvesnog inflatornog zatišja.
Da li će tako biti do kraja godine, kako očekuje ministar Dinkić, za koga je zadatih ovogodišnjih 9,3 procenta sasvim ostvariv cilj, iako je "ispucano" 5,7 odsto te kvote, stvar je već njegovog poslovičnog optimizma, veoma često bez pokrića. Prošle godine je nudio opklade da će inflacija biti 9,6, a ona na kraju 2005. beše svih 17,7 procenata. Većina ekonomista i sada sumnjičavo vrti glavom, ali ministar i dalje "jaše na istom vetru".
Suština stvari u celoj ovoj priči, svejedno čemu se davala prednost u vođenju ekonomske politike, jeste što je stopa inflacija najobjektivnija ocena svega onoga što se u privredi jedne zemlje događa. To ogledalo nije krivo što naše lice nije lepo, a mi malo činimo da ga udesimo.
MMF se slaže s namerom naših ekonomskih vlasti, pa i samog ministra Dinkića, da velikim javnim investicijama pokrenu privredu i otvore na stotine hiljada radnih mesta, ali taj "nadzorni organ" istovremeno upozorava na moguće i sasvim izvesne makroekonomske neravnoteže u fiskalnoj, monetarnoj, spoljnotrgovinskoj i politici svih oblika potrošnje.
Ne može se u isti čas podsticati potrošnja, makar bila samo investiciona, puniti budžet, zadržavati netaknutim velika javna preduzeća, a mnoga društvena izdržavati visokim subvencijama, van tržišnih uticaja i snevati lep san o jednocifrenoj inflaciji. To, jednostavno, nije moguće u isti čas. Ali, pošto ministara Dinkića još niko nije "probudio", naša ekonomska svakodnevica biće, bez sumnje, sasvim drugačija. Zato je, možda, najbolje da svi sanjamo isti san, jer je java ionako drugačija.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
