Ne volim Iran, a ni on mene

Drvengrad – Treći međunarodni festival filma i muzike Kustendorf biće zatvoren večeras, kada će predsednica žirija Maržan Satrapi saopštiti imena laureata. Pored predsedavanja žiriju, ova strip umetnica i rediteljka na Mećavniku boravi i kao autor čiji će film „Persepolis” ostati za dugo izučavanje u svetskoj kinematografiji.

Ovo animirano delo, za koje je Satrapi zajedno sa korediteljem Vinsentom Paranom osvojila Gran pri na Kanskom festivalu 2007, dirljiva je priča o odrastanju devojke u Iranu za vreme islamske revolucije. U autobiografskom delu nastalom prema istoimenom stripu, očima prerano sazrele Maržan, pratimo Irance čije se nade urušavaju kada fundamentalisti preuzmu vlast.

– Iako potičem iz Irana, posle godina življenja u Evropi, svesna sam da ne volim Iran, a ne vole ni oni mene, kaže, kroz smeh, Satrapi. – Posle objavljenih stripova u Francuskoj, znala sam da neću moći da se vratim u moju zemlju, kao i da neću moći da sahranim oca u domovini, kada on umre – ističe Satrapi, koja se nada da Iran očekuje svetlija budućnost.

– Kada se spominje Iran, uglavnom se misli na represiju nad ženama ili na političke igre oko naftnih nalazišta. Međutim, u odnosu na period pre 20 godina, sada je mnogo bolje. Kada sam počela da radim strip „Persepolis” 2000, u Iranu je bilo 17 odsto nepismenih, a danas ih ima pet odsto – sa ponosom ističe rediteljka, koja je posle višegodišnjeg rada kao strip umetnica, delom „Persepolis” debitovala na filmu.

(/slika2)– Naučila sam da razlikujem vezu čitaoca i stripa u odnosu na vezu gledaoca i filma. Strip odlikuje individualni čin percepcije umetničkog dela, gde čitalac između dva kvadrata stripa nadograđuje priču i kreira svoje viđenje. Film odlikuje masovnost, kolektivni čin gledanja pred velikim platnom, jer su emocije mnogo jače kada je pojedinac u masi. Strip je odnos između crtača i papira, neki vid sebične umetnosti, dok je film kolektivni čin, rad brojne ekipe – smatra Satrapi, koja živi i radi u Parizu i oseća se Evropljankom.

– Poput Ernsta Ljubiča koji je svoju istočnoevropsku kulturu doneo u Ameriku, primenio je u filmovima i to je Holivud prihvatio, trudim se da svoje kulturno nasleđe prikažem Parizu, ne u nadi da ga bespogovorno prihvate, već da ga shvate – uverena je autorka koja i na Mokroj gori uzima olovku i papir u ruke i nacrta ponešto.

– Prvi strip sam pročitala u sedmoj godini. Tada sam bila u Iranu koji je ulazio u fazu amerikanizacije. Učila sam francuski, nisam razumela engleski jezik na kojem je strip bio napisan, pa sam gledajući slike stripa izmišljala svoju priču – priseća se Satrapi koja trenutno radi na igranom filmu. Inače, Maržan film smatra nedemokratičnom umetnošću, jer, kako kaže, ne voli da neko od njenih saradnika sumnja u njene rediteljske odluke. To je vrlo ljuti.

Ivan Aranđelović

----------------------------------------------------

Farhadi: Moderna drama o dva dobra

U programu „Savremene tendencije” prikazan je film „O Eli” iranskog reditelja Azgara Farhadija, dobitnika „Srebrnog medveda” za režiju na Berlinskom festivalu. U priči o izletu prijatelja koji biva prekinut tragičnim događajem, reditelj ispituje odnos krivice i morala. Farhadi, na koga su najviše uticali Vitorio de Sika i Federiko Felini, smatra da se „u modernoj drami borba vodi između dva dobra, a gledalac je taj koji bi trebalo da se opredeli čijom bi pobedom bio zadovoljniji…”

I. A.

-------------------------------------------------------

Čas profesora Kusturice

Reditelj Emir Kusturica, osnivač Kustendorf festivala, održao je juče master-klasu posle projekcije filma „Kad bi hiljadu klarineta” (1965) popularnog čehoslovačkog umetničkog dua Jana Rohača i Vladimira Svitačeka. Ovaj najpoznatiji čehoslovački pacifistički mjuzikl iz doba „hladnog rata”, prikazan je u programu „Evergrin” – izboru filmskih dela za sva vremena.

I. A.