Iduće godine „mala matura”

Ovo je poslednja generacija osnovaca koja polaže kvalifikacioni ispit i prijemni ispit po važećem Zakonu o srednjoj školi. Sadašnji sedmaci će iduće godine polagati završni ispit, koji će u kombinaciji sa ocenama u knjižici biti ulaznica za srednju školu. Od iduće školske godine očekuje se početak izmena i u konceptu gimnazijskog obrazovanja, tako što će prvi razred biti opšti, a kasnije će se učenici kroz izborne predmete usmeravati ka društvenim ili prirodnim naukama, najavljuje za „Politiku“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Ono što je u ovom trenutku najvažnije za aktuelnu generaciju maturanata jeste to da već mogu da kupe zbirke zadataka iz matematike i srpskog (maternjeg) jezika, na osnovu kojih će polagati prijemni ispit za srednju školu. Lazarević podseća da su zbirke identične prošlogodišnjim, da imaju isti broj zadataka i da su zadaci identični kao lane. Osim na srpskom jeziku, izašle su i zbirke na jezicima nacionalnih manjina, a za koji dan se očekuju prvi put i zbirke na hrvatskom jeziku.

– Sam kvalifikacioni ispit se odvija u dva dana – s tim što je prvi dan obično rezervisan za maternji jezik. Test sadrži 20 pitanja (svaki zadatak nosi jedan bod), a test iz matematike ima 17 zadataka, jer neki zadaci nose više bodova. Važno je napomenuti da će u pet zadataka iz matematike biti izmenjene brojke u odnosu na zbirke, a što se tiče srpskog, u najviše osam zadataka će biti promenjen redosled ponuđenih odgovora – kaže Lazarević, pojašnjavajući da je cilj ovih izmena da se fotografsko znanje, koje je kod učenika veoma zastupljeno, učini što funkcionalnijim.

Savet učenicima koji će ovih dana kupiti zbirke jeste da prvo urade lakše zadatke, one koje mogu sami da reše, a potom da ih provere sa svojim nastavnicima.

Našeg sagovornika pitamo kako će izgledati završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja.

– Upravo u ovom trenutku radimo na njegovoj izradi, tako da još ne mogu da kažem kako će on tačno izgledati, iz kojih oblasti, niti iz koliko oblasti. Ono što je važno jeste to da će ovaj završni ispit da zameni kvalifikacioni ispit i da će se učenici u srednju školu upisivati na osnovu uspeha iz osnovne škole i rezultata postignutih na završnom ispitu – odgovara pomoćnik ministra obrazovanja.

Sadašnje sedmake, osim male mature, iduće godine očekuju i izmene gimnazijskog koncepta obrazovanja. Naime, od školske 2011/2012. godine počeće izmena nastavnih programa za prvi razred, a prema planu Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.

– Krajem ove nedelje biće održan sastanak sa predstavnicima Zajednice gimnazija, koja je izašla sa predlogom budućeg koncepta gimnazijskog obrazovanja. On se bazira na profilisanju dva smera – društvenog i prirodnog, ali ne na način kako je to danas u školama, već stepenasto, od prvog do četvrtog razreda, uvođenjem izbornih predmeta koji će praktično učenike usmeravati ka humanističkim ili prirodnim naukama. Dakle, prvi razred bi bio opšti, a od drugog bi se svake godine uvodili izborni predmeti, koji bi bili uže povezani sa oblašću ili prirodnih ili društvenih nauka. To je generalni koncept i on je prihvatljiv – objašnjava naš sagovornik.

Lazarević takođe podseća da će gimnazijalci potom polagati opštu maturu (vodi direktno ka akademskim studijama), a učenici stručnih škola stručnu maturu, s tim što će i njima biti omogućeno da polažu opštu maturu.

Novine se očekuju i u srednjim stručnim školama, kroz izmenu nastavnih planova u skladu sa potrebama tržišta rada i zahtevima Evrope. Osim u klasičnim profilima, biće izmena i u oblasti oglednih, kojih u ovom trenutku u srednjim školama u Srbiji ima skoro 60, a koje pohađa 15 odsto učenika od ukupne srednjoškolske populacije. Nakon evaluacije oglednih profila koja je u toku (poljoprivreda je već urađena), biće određeno koji će od njih ući u redovni obrazovni program.

Sandra Gucijan

-----------------------------------------------------------

Primedbe na nastavu srpskog jezika

Na primedbe nastavnika Moravičkog okruga koji su se oglasili ovih dana sa zahtevom da se reformiše nastava srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, Bogoljub Lazarević odgovara da se on lično zalaže da ovaj predmet ili ostane sa već postojećim fondom časova ili da se, ukoliko je to moguće, poveća, jer je negovanje srpskog jezika negovanje i naše kulture i tradicije. On, međutim, ne smatra da će kvantitet, u ovom slučaju povećanje broja časova, nužno značiti i kvalitet, već da nastava srpskog jezika zavisi pre svega od dobro obučenih nastavnika, pripremljenih da učenicima prenesu znanje na adekvatan način.