Monopol i kako ga sačuvati

Nikada nisam potpisao tekst u kome se zalažem da cena struje bude socijalna kategorija. Naprotiv, mislim da cena struje treba da bude takva da omogući EPS-u,ali i drugim investitorima da grade nova energetska postrojenja. To znači da struja mora da poskupi.

Neko je u EPS-u čitajući uvodnik „Sindikati i politika” (objavljen 20. januara) patio od sindroma ,,u strahu su velike oči” i pročitao nešto što u njemu ne piše. Ali, to je njegov problem.

Dakle, nisam imao nameru da dovedem u pitanje ambiciju EPS-a da iz više cene struje finansira izgradnju novih elektrana i razvoj. Samo sam želeo da ukažem na politički motivisanu gramzivost zaposlenih u EPS-u spremnih da novac od poskupljenja struje strpaju sebi u džep. Pokušaj zabašurivanja kako oni ne troše novac od poskupljenja nego iz dobiti spada u domen izreke:,,Nije šija, nego vrat”. Kolikih je razmera ta gramzivost vidi se ovih dana po reakciji javnosti. Toliko o tome.

Ruganje matematičkom lapsusu o ceni kilovat-časa koji sam napravio u nespretnom pokušaju da čitaocima ,,prevedem” računicu sa megavata na kilovate ništa ne menja na suštini osnovne teze iznete u uvodniku – da je zahtev sindikata EPS-a politički motivisan. U reagovanju direktora EPS-a za informisanje (22. januara)nisam video da je ta teza opovrgnuta.

Naprotiv, činjenica je da se protest sindikata aktuelizuje danas, kada je tarifna cena u Srbiji (ona koju EPS naplaćuje građanima) 5,5 evrocenti. Uporedo s tim cena na otvorenom tržištu u okruženju izuzetno je niska (u sredu, 20. januara cena struje na tržištu uBiH bila je 3,8 evrocenti po kilovat-času, u Mađarskoj 3,9 evrocenti po kilovat-času). Zašto je takav zahtev sindikata izostao kada je za to bilo daleko više razloga, na primer, 2008. godine? Tada je EPS struju prodavao za 4,3 evrocenta (sa sve troškovima prenosa na niski napon), a ona se na otvorenom tržištu u okruženju prodavala za preko osam evrocenti.

Ne umem da polemišem ni sa ruganjem da ne razumem razliku između cena na niskom i visokom naponu, odnosno da se te cene ne mogu porediti. Valjda se cena struje na otvorenom tržištu uvek izražava na visokom naponu (tako je uostalom na otvorenom tržištu prodaje i kupuje i EPS). Koliko je EPS realno konkurentan, ne možemo da znamo. Prvo, zato što je to monopol, a potom zato što nam relevantni podaci nisu dostupni. A, trebalo bi da budu.

Uvek, kad ponestane argumenata, krivi su novinari za koje se obično tvrdi da ,,ništa ne znaju”, što sugeriše da samo povlašćeni znaju istinu. Baš zato bih zamolio službenike EPS-a da prosvetle javnost, recimo, modelom formiranja cene električne energije koju prodaju potrošačima. Da kažu, na primer, kolika je cena struje kad izađe iz HE ,,Đerdap” ili TE ,,Nikola Tesla” i šta se sve na nju ,,kači” dok ne stigne do kupca.

Dok se to ne zna, sve može da bude manipulacija. Evo samo jednog primera. U reakciji EPS-a koja je stigla na uvodnik kaže se, između ostalog, ,,da je obe naknade, i za visoki i za niski prenos, utvrdila Agencija za energetiku Republike Srbije, ne EPS, niti trgovci strujom”. Igrom slučaja, povodom uvodnika gospodin Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku, poslao mi je nekoliko dobronamernih saveta i sugestija (na čemu sam mu veoma zahvalan). Iako znam da gospodin Maćić ne bi želeo da ta prepiska stekne status javnog dokumenta, biću slobodan da prenesem jedan njen deo da bih ukazao da nije baš sve istina ono što EPS, u reagovanju na moj uvodnik, želi da predstavi javnosti. Elem, gospodin Maćić kaže „...čim se primene nove cene električne energije za tarifne kupce (pomenutih 10 odsto ili neki drugi procenat), objaviće se i tarife za korišćenje distributivne mreže (za kupce na distributivnoj mreži)”... „EMS uveliko radi (a agencijakoriguje) tržišna pravila i, ako budu efikasni, daćemo saglasnost i na njih do kraja leta”.Upravo ova dva faktora (naknadu za korišćenje distributivne mreže i tržišna pravila) direktor agencijeje nešto ranije u tekstu koji mi je poslao naveo kao „važne za efikasno funkcionisanje tržišta”. I na kraju, gospodin Maćić kaže da „do sada nije bilo posledica nepostojanja tarifa za distributivne mreže, jer nije bilo kupaca zainteresovanih da promene snabdevača (napuste EPS), a zasebne tarife za mreže imaju upravo tu funkciju”. Da paradoks bude veći obavezu da se to uradi ima upravo EPS ito je propisano članom 36 Zakona o energetici. Čini se, dakle, da EPS nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Da li možda zato što tako štiti svoj monopol?

Direktor Agencije za energetiku potvrdio je da u Srbiji nema efikasnog tržišta, jer za to još uvek nisu stvoreni uslovi. Svi kvalifikovani kupci u Srbiji (osim Železnice, železare Ju-Es-stil i RTB Bor) kupci su na distributivnoj mreži. Kada bi, na primer,nekakonkurencija EPS-u htela da ponudi jeftiniju struju svim poslovnicama Rajfajzen banke u Srbiji, u tome bi bila onemogućena jer još ne postoje definisane naknade prenosa sa visokog na srednji i niski napon (distributivnu mrežu) i ne postoji jasno propisana i usvojena procedura.