Između tajne i tihe diplomatije

Predstojećeg četvrtka, prvog u februaru, u vašingtonskom hotelu „Hilton“, okupiće se uglednici iz SAD i sveta, na Molitvenom doručku koji organizuje evangelistička organizacija Feloušip fondejšn, poznatija kao „Familija“, a ne američki Kongres, kako se to obično smatra.

Mediji su objavili da su pozive iz Srbije dobili ministri Ivica Dačić, Rasim Ljajić i Oliver Dulić, muftija Muhamed Jusufspahić, Vuk Drašković, Vlajko Senić, Nenad Popović, Vladimir Božović, Zdenko Tomanović i pisac Vladimir Kecmanović.

Ministar Dačić je ranije izjavio da će prihvatiti poziv ukoliko se tajming poklopi s njegovim državnim obavezama, a to se očigledno dogodilo jer je u službenoj, sedmodnevnoj poseti SAD od subote.

Ministar Ljajić je znatiželjnim medijima izjavio da „nema smisla da idem na Molitveni doručak u SAD, a ovde štrajkovi“, a na put ne ide ni muftija Jusufspahić. Ostaje da se sačeka četvrtak i vidi ko će od ličnosti iz Srbije prisustvovati ovom događaju.

Poziv na Molitveni doručak je 1953. prihvatio Dvajt Ajzenhauer i od onda do danas, toj manifestaciji redovno prisustvuje i govor drži predsednik SAD. Do 1980. bio je to Predsednički, a od tada Nacionalni molitveni doručak, na kome se okupi od 3.000 do 4.000 gostiju iz SAD i sveta (procene su različite). Organizator, pomalo misteriozna, konzervativna religiozna evangelistička organizacija, pošalje u svet oko 8.000 poziva.

Od ukupnog broja gostiju polovinu čine oni iz SAD, što znači da oko tri četvrtine pozvanih iz sveta „otpadne“, između ostalog, i zato što konačnu trijažu pravi posebna komisija američkog Kongresa, čemu prethode i odgovarajuće provere američkih bezbednosnih agencija.

Ovih dana smo došli do pouzdanog opisa samog događaja koji, inače, traje tri dana i znači smenjivanje doručaka, ručkova i večera, zbog čega bi neko mogao pogrešno da pomisli kako se sve to dešava u zemlji Srbiji.

Događaj u Vašingtonu natkriljen je porukom da su njegovi učesnici otvoreni za naukovanje Isusa Hrista koji nije delio ljude po pripadnosti narodima, a od pojedinca je tražio da teži postizanju ljudske dobrote, ljubavi i vere u večni život svega duhovnog.

Otvorenost i vera u te principe i omogućuju da se na jednom mestu nađu predstavnici hrišćana, budisti, muslimani i Jevreji, baš kao što ima i ateista koji poštuju pomenuta načela. Otuda, tvrde neki, ovaj skup i ne treba posmatrati kao strogo verski, već kao izraz želje okupljenih da se među svim ljudima sveta uspostavi duhovno bratstvo, mostovi razumevanja i saradnje.

U ovdašnjoj javnosti ipak se spekuliše na temu kako će se na ovoj manifestaciji zajedno naći gosti iz Srbije i predstavnici Kosova čiju samoproglašenost Beograd ne priznaje.

Pitanje je možda i nategnuto, ali je donekle i razumljivo, jer sam događaj u sebi nosi nesumnjivi politički i diplomatski naboj.

Ovu tvrdnju najbolje ilustruju reči predsednika SAD Džordža Buša starijeg, koji je na Molitvenom doručku 1990. za vodeću ličnost ove manifestacije, Daglasa Koua, rekao: „Pohvalio bih Koua ne za tajnu, nego za tihu diplomatiju“.

Problem i jeste u tome što su aktivnosti „Familije“ i njenog vođe za nekoga baš „tajna“, a ne „tiha“ diplomatija, o čemu svedoče i kritike koje na račun ove organizacije dolaze iz krugova liberalne javnosti SAD. Kritičari u njoj i u Molitvenom doručku vide izraz nastojanja hrišćanskih fundamentalista da utiču ne samo na glavne centre političke i finansijske moći u SAD, već i u svetu, i to „među desničarskim liderima i ljudima koji imaju novac i moć“.

Mnogi tvrde da „Familija“ svojim gostima zabranjuje da o samom događaju iznose činjenice u javnost, te da je Molitveni doručak jedna od retkih javnih manifestacija, u vrlo razgranatom, pritvornom delovanju ove organizacije.

Sve u svemu, iako jednostavan upit preko internet pretraživača Gugl izbacuje oko 900.000 izvora na temu Molitvenog doručka, mnoge dimenzije ovog događaja i dalje ostaju u području tajnovitosti, što samo dodatno pothranjuje mistifikacije svake vrste.

-----------------------------------------------------------

Domaćini i gosti

Centralni događaj je međunarodni doručak na kome govore predsednik SAD i specijalni gost. U potonjoj ulozi bili su, uz ostale, Majka Tereza, Bono i Toni Bler.

Organizuju se i dajners i evropski ručak i večera, kada neko od gostiju takođe drži govor. Skupovi protiču u opuštenoj atmosferi, nema posrednika, a razgovora se, često i ćaska, na osnovne ljudske teme, uz izbegavanje opterećujućih, pogotovo otvorenih političkih pitanja.

Manifestacija okuplja predstavnike američke elite, sa predsednikom SAD na čelu, članovima vlade i Kongresa.  Američki domaćini uglednicima iz sveta organizuju raspored sedenja, nastojeći da ih „izmešaju“, a po pravilu je neko od njih za svakim od gostinskih stolova.

-----------------------------------------------------------

Gosti iz Srbije

Bilo bi potrebno dosta vremena da se utvrdi koliko je i kojih sve gostiju iz Srbije prisustvovalo Molitvenom doručku, od kada su i ovde počeli da stižu ti pozivi. Za neke ličnosti se zna da su događaju prisustvovale po dva-tri pa i više puta, ali se slobodno može reći da su Vuk Drašković i njegova supruga Dana u ovom pogledu veterani. Poznato je da su njih dvoje, negde od početka 1990-ih, išli na Molitveni doručak petnaestak puta, a samo dva-tri puta su izostali zbog drugih obaveza.

Na prošlogodišnjem skupu Vuk Drašković je oko sat vremena razgovarao sa Ivom Josipovićem, koji je tada pozvan kao „ugledni pravnik“, a slučaj je hteo da u međuvremenu Josipović postane predsednik Republike Hrvatske.

Ovdašnjim uglednicima organizator, inače, šalje veći broj poziva, oko desetak, pa i više, zato što se Molitveni doručak još uvek ne organizuje u samoj Srbiji.

Slobodan Kljakić