Kriminalci bogatiji od države

Klan Darka Šarića je, bar sudeći prema nezvaničnim podacima iz policijskih izvora koji još nisu osporeni, u proteklih osam godina prodajom droge u regionu i svetu obrnuo 4,5 milijardi evra. To je, u proseku, više od 500 miliona evra godišnje. Poređenja radi, ukupne devizne rezerve Srbije su oko 10,6 milijardi evra. Ukupna vrednost srpskog izvoza je oko šest milijardi na godišnjem nivou, a za uvoz energenata iz Rusije godišnje se potroši 1,5 milijardi evra. Najveći srpski izvoznik Ju-Es-stil Smederevo u najboljim godinama izvozio je robe za nešto više od pola milijarde evra.

Dakle, osmogodišnji obrt klana, za čije postojanje je šira javnost čula nedavno, tek dva puta je manji od deviznih rezervi i samo 1,5 milijardi manji od godišnje vrednosti srpskog izvoza. Prosečan godišnji obrt tog klana po vrednosti dostiže trećinu srpskih potreba za uvoznim energentima i jednak je vrednosti izvoza najvećeg srpskog izvoznika.

Ima, svakako, država u kojima narkokarteli obrću veće pare, ali izvesno je da u Evropi ne postoji zemlja u kojoj se „prihod” neke kriminalne bande u ovolikoj meri približava prihodima koje ostvaruju druge, normalne i legalne privredne delatnosti. To je nesumnjivo ozbiljan signal za uzbunu koji nameće čitav niz ništa manje ozbiljnih pitanja.

Prvo je šta je država uopšte radila u proteklih dvadesetak godina i kako se dogodilo da čisto kriminalni poslovi dostignu ovakve brojke? Zašto smo o tome do sada imali tako malo informacija? Za sadašnju vladajuću garnituru svakako je pohvalno to što je javnost iz policijskih izvora, makar i nezvanično, dobila neke informacije o razmerama poslova narkobosova.

Ta činjenica nagoveštava spremnost da se uđe u sukob s klanovima koji imaju toliko novca da mogu da plaćaju sve, od ubica do političara. Iskustva nakon pada Miloševićevog režima govore da to može da bude krajnje opasan posao, ali vlasti javnosti ipak duguju informaciju o merama koje su preduzimale protiv podzemlja u minulim godinama, o informacijama koje su posedovale o tim poslovima i razlozima zbog kojih nisu preduzimale odgovarajuće mere.

Drugo važno pitanje jeste šta je sa silnim novcem koji je Šarićev klan obrnuo, odnosno s delom koji je mogao da zadrži za sebe? Da li je taj novac negde u bankama po inostranstvu, da li je uložen u poslove u inostranstvu i u zemlji, da li je razdeljen članovima uže i šire porodice, da li je prebačen poverljivim poslovnim partnerima koji njime upravljaju u ime klana?

Znamo da su Šarići kupovali nekretnine i firme po Srbiji, ali ne znamo kako su nadležnim organima dokazivali legalnost novca koji ulažu. Ne znamo, takođe, da li su ih uopšte pitali za poreklo novca i da li je o tome vođena neka istraga. Do odgovora na ova pitanja vlasti bi mogle da dođu relativno lako i brzo.