Selu proroka „ćira” jedina nada

Kremna – Kad opet zapišti „ćira“ kroz naše selo, jer se obnova uske pruge najavljuje, onda smo mi „na konju“. Sad je ovde sve stalo, pilane i firme ne rade, mladi beže u grad, a obnovljena železnica nam je jedina šansa. Ma, sve će s njom da oživi, turizam posebno. I u obližnjoj Mokroj Gori razvoj je obnovom „ćirine“ pruge započeo.

Ovako nam, ispred oronule zgrade nekadašnje železničke stanice u Kremnima, u kojoj već tri decenije stanuje, priča meštanin Dragan Tomić, bivši radnik u seoskoj pilani. Njegova čeljad i porodica komšije Milovana Tošića uselili su se u staničnu zgradu 1979. godine, nekoliko leta nakon što je ukinuta uska pruga kroz selo proroka. Železnica je tada dala opštini ovaj objekat na korišćenje i pretvoren je u dva stana. Sada kad su obelodanjene namere JP „Železnice Srbije“ da i kroz Kremna, kao što je to urađeno u susednoj Mokroj Gori, u ovoj godini bude obnovljena „ćirina“ pruga, oni ne brinu što će napustiti svoju stanicu – kuću. Važnije im je da selo opet prugu i novu šansu dobija.

– Zgrada stanice onda će opet služiti za šta je i namenjena, a nas će, valjda, stambeno rešiti. A od pruge očekujem da razvije turizam našeg lepog sela u kome su zdravi vazduh i voda, izuzetna priroda, odlična klima, svuda poznata priča o Tarabića proročanstvu. Da ljudi sa svih strana dođu, vide i osete to. Nekad je pruga za seljaka mnogo značila, ubaciš ovcu, jagnje, kravu u voz i teraš na pijacu. Sad je druga vajda, turistička, još važnija. Ja u Mokroj Gori imam neko imanje i znatno mu je skočila cena otkad je tamo pruga obnovljena i turizam zaživeo – uključuje se u razgovor komšija Milovan Tošić, kuvar u penziji, koji ponešto kazuje u stihovima i odmah smišlja: „Ide ’ćira’ i Kremnima štekće, da nam teret sad ne lomi plećke“.

(/slika2)A u ovom selu poslednjih godina se loše živi, dodaju Dragan i Milovan. Kriza je počela u godinama sankcija, a produbila se lošim privatizacijama. Vele, nekad su u Kremnima uspešno radile dve pilane, jedna firme „Kopaonik Drina“, druga ovdašnje Zemljoradničke zadruge. Obe sa po dva gatera, velikim poslovima sa građom, jedna sa 150, druga sa stotinak zaposlenih. Danas prva uopšte ne radi, u njoj su samo čuvari, a ova zadružna je privatizovana, ali drvo prerađuje samo jednim gaterom i sa svega nekoliko radnika. Nekad je bilo posla i za žene iz Kremana, radio je pogon konfekcije „Desa Petronijević“, i do 200 žena zapošljavao, ali već godinama, mada je dobio vlasnika, objekat zvrji prazan. Kremna su nekad imala i do 4.000 stanovnika, sada oko 1.500, u seoskoj školi nekad 800, danas 80 đaka.

– Nema gde ni šta da se zaradi, mladi traže sreću van Kremana. Eto, moj sin Zoran morao je da ode čak u Ljubičevo kod Požarevca da bi se zaposlio kao vulkanizer – žali se Dragan Tomić, a njegov Zoran, koji dok pričamo cepka drva pored kuće, potvrđuje očeve reči:

– Otišao sam tamo da bih uzeo neki dinar. Nema pomoći od države da ovde otvorim radnju, a imao bih posla oko traktora, automobila, živ je saobraćaj putem kroz Kremna – dodaje Zoran.

Selu proroka je, kažu, potrebna kanalizacija, ni sekundarna vodovodna mreža nije potpuno regulisana. Ima tu još niz potreba, ali, veruju naši sagovornici, sve će biti drukčije kad uska pruga, pet kilometara duga trasa od stanice Šargan Vitasi do sela Kremna, opet zaživi. I valjalo bi, napominju, da Kremna, ako je moguće, budu polazna stanica na uskoj pruzi ka „šarganskoj osmici“, jer u ovom selu ima mesta i za parkiranje autobusa, moderan motel sa 200 ležaja, domaćinstva se bave seoskim turizmom, a stanovništvu ne manjka gostoprimstva...