Селу пророка „ћира” једина нада

Кремна – Кад опет запишти „ћира“ кроз наше село, јер се обнова уске пруге најављује, онда смо ми „на коњу“. Сад је овде све стало, пилане и фирме не раде, млади беже у град, а обновљена железница нам је једина шанса. Ма, све ће с њом да оживи, туризам посебно. И у оближњој Мокрој Гори развој је обновом „ћирине“ пруге започео.

Овако нам, испред оронуле зграде некадашње железничке станице у Кремнима, у којој већ три деценије станује, прича мештанин Драган Томић, бивши радник у сеоској пилани. Његова чељад и породица комшије Милована Тошића уселили су се у станичну зграду 1979. године, неколико лета након што је укинута уска пруга кроз село пророка. Железница је тада дала општини овај објекат на коришћење и претворен је у два стана. Сада кад су обелодањене намере ЈП „Железнице Србије“ да и кроз Кремна, као што је то урађено у суседној Мокрој Гори, у овој години буде обновљена „ћирина“ пруга, они не брину што ће напустити своју станицу – кућу. Важније им је да село опет пругу и нову шансу добија.

– Зграда станице онда ће опет служити за шта је и намењена, а нас ће, ваљда, стамбено решити. А од пруге очекујем да развије туризам нашег лепог села у коме су здрави ваздух и вода, изузетна природа, одлична клима, свуда позната прича о Тарабића пророчанству. Да људи са свих страна дођу, виде и осете то. Некад је пруга за сељака много значила, убациш овцу, јагње, краву у воз и тераш на пијацу. Сад је друга вајда, туристичка, још важнија. Ја у Мокрој Гори имам неко имање и знатно му је скочила цена откад је тамо пруга обновљена и туризам заживео – укључује се у разговор комшија Милован Тошић, кувар у пензији, који понешто казује у стиховима и одмах смишља: „Иде ’ћира’ и Кремнима штекће, да нам терет сад не ломи плећке“.

(/slika2)А у овом селу последњих година се лоше живи, додају Драган и Милован. Криза је почела у годинама санкција, а продубила се лошим приватизацијама. Веле, некад су у Кремнима успешно радиле две пилане, једна фирме „Копаоник Дрина“, друга овдашње Земљорадничке задруге. Обе са по два гатера, великим пословима са грађом, једна са 150, друга са стотинак запослених. Данас прва уопште не ради, у њој су само чувари, а ова задружна је приватизована, али дрво прерађује само једним гатером и са свега неколико радника. Некад је било посла и за жене из Кремана, радио је погон конфекције „Деса Петронијевић“, и до 200 жена запошљавао, али већ годинама, мада је добио власника, објекат зврји празан. Кремна су некад имала и до 4.000 становника, сада око 1.500, у сеоској школи некад 800, данас 80 ђака.

– Нема где ни шта да се заради, млади траже срећу ван Кремана. Ето, мој син Зоран морао је да оде чак у Љубичево код Пожаревца да би се запослио као вулканизер – жали се Драган Томић, а његов Зоран, који док причамо цепка дрва поред куће, потврђује очеве речи:

– Отишао сам тамо да бих узео неки динар. Нема помоћи од државе да овде отворим радњу, а имао бих посла око трактора, аутомобила, жив је саобраћај путем кроз Кремна – додаје Зоран.

Селу пророка је, кажу, потребна канализација, ни секундарна водоводна мрежа није потпуно регулисана. Има ту још низ потреба, али, верују наши саговорници, све ће бити друкчије кад уска пруга, пет километара дуга траса од станице Шарган Витаси до села Кремна, опет заживи. И ваљало би, напомињу, да Кремна, ако је могуће, буду полазна станица на уској прузи ка „шарганској осмици“, јер у овом селу има места и за паркирање аутобуса, модеран мотел са 200 лежаја, домаћинства се баве сеоским туризмом, а становништву не мањка гостопримства...