Leskovačka ovca Doli

Genetičar Miodrag Stojković, prvi Evropljanin koji je klonirao ljudski embrion u medicinske svrhe, izjavio je da je sa svojim timom u španskom gradu Valensija, započeo ispitivanja dejstva matičnih ljudskih ćelija na životinjama.

On je na konferenciji za novinare, organizovane povodom potpisivanja ugovora o neograničenom zakupu klinike za veštačku reprodukciju u Leskovcu, kazao da su ta ispitivanja pokazala dobre rezultate i istakao da se njegov tim koncentrisao na matične ćelije za lečenje povreda kičmene moždine kod paraplegičara, šećerne bolesti tipa Be i bolesti srčanih mišića. "Najbolje rezultate trenutno imamo kod povrede kičmene moždine i srčanih mišića zbog jednostavnosti aplikacije matičnih ćelija", rekao je Stojković i dodao da će klinika za veštačku oplodnju u Leskovcu biti prva tog tipa južno od Beograda. Izrazio je i nadu da će u Srbiji ubrzo biti donesen zakon o kloniranju ljudskih embriona u humane svrhe iz koga se koriste matične ćelije. – Dok ne bude donesen zakon mi ćemo koristiti matične ćelije iz viška oplođenih embriona, uz dozvolu žena koje dolaze na veštačku oplodnju – zaključio je Stojković.

Kloniranje nije problem

Sve su češća priznanja da je moguće izvesti i humano kloniranje, ali su polemike brojne. Veliki broj naučnika smatra da ovakve eksperimente treba odložiti, jer ova metoda često daje nepredvidive rezultate. Jan Vilmut, "otac" čuvene ovce Doli, smatra da razloga protiv kloniranja ljudi ima mnogo, s obzirom na iskustva sa kloniranjem životinja. Akademik Aleksej Jablokov, biolog, tvrdi da je "ruska embriološka škola veoma jaka" što naročito važi za laboratorije u Moskvi, Novosibirsku i u Sankt Peterburgu.

– To je isto kao i sa atomskom bombom, teško je bilo samo napraviti prvu – kazao je akademik Jablokov i dodao da "od ovce Doli kloniranje više ne predstavlja nikakvu posebnu poteškoću", jer je "sve stvar rutine, manje je reč o tehnološkom, a više o etičkom problemu".

Vantelesna oplodnja biznis

Protivnici klon-tehnologije smatraju da je ovo dovoljan razlog za zakonsku zabranu primene na ljudskim bićima, ali je mali broj država to i zvanično uradio. U SAD zakonom je zabranjeno ulaganje i učestvovanje državnih institucija i fondova u ovoj oblasti, ali nije zabranjen rad privatnim laboratorijama i biotehnološkim kompanijama, izuzetno razvijenom i moćnom sektoru. Samo su Japan i još nekoliko evropskih država u potpunosti zabranile takve eksperimente, a u Velikoj Britaniji je 2000. godine nekoliko vrhunskih britanskih genetičara zapretilo da će napustiti zemlju i nastaviti rad u SAD, ako im se ne dozvoli da nastave rad u ovoj oblasti. Britanski parlament je na kraju popustio i dozvolio kloniranje.

Protivnici ove metode osim komplikacija i genetskih grešaka, pominju i etičke razloge i strah od uplitanja u prirodne procese i ravnotežu. S druge strane, brojne su i pristalice ove metode. Oni kao argument iznose činjenicu da je i veštačka oplodnja nekad bila tabu-tema, tvrdeći da će ova metoda pomoći parovima koji ne mogu da imaju decu. Za kloniranje su zainteresovani i homoseksualni parovi koji u ovom procesu vide svoju šansu za dobijanje potomstva koje bi genetski bilo povezano bar sa jednim od "roditelja". Naime, proces kloniranja podrazumeva "čišćenje" jajne ćelije od DNK, čime ona postaje "rezervoar" za smeštanje genetskog materijala jedne, odabrane osobe.

Genetskim istraživanjem ove vrste Srbija sigurno pravi korak ka Evropi, ali se suočava i sa problemima. Reč je o utvrđivanju međunarodnih propisa i zaustavljanju moralne neizvesnosti kod eksperimenata koji su u toku. Još veći problem biće vezan i za biznis vantelesne oplodnje.

Kad je pre tri godine kompanija "Klonejd" najavila da će se u Beogradu roditi beba-klon, naši stručnjaci nisu u to poverovali, najviše zbog činjenice da je tu kompaniju osnovala sekta realijanaca, koja veruje da su vanzemaljci kloniranjem stvorili ljudsku rasu pre 25.000 godina.