Лесковачка овца Доли

Генетичар Миодраг Стојковић, први Европљанин који је клонирао људски ембрион у медицинске сврхе, изјавио је да је са својим тимом у шпанском граду Валенсија, започео испитивања дејства матичних људских ћелија на животињама.

Он је на конференцији за новинаре, организоване поводом потписивања уговора о неограниченом закупу клинике за вештачку репродукцију у Лесковцу, казао да су та испитивања показала добре резултате и истакао да се његов тим концентрисао на матичне ћелије за лечење повреда кичмене мождине код параплегичара, шећерне болести типа Бе и болести срчаних мишића. "Најбоље резултате тренутно имамо код повреде кичмене мождине и срчаних мишића због једноставности апликације матичних ћелија", рекао је Стојковић и додао да ће клиника за вештачку оплодњу у Лесковцу бити прва тог типа јужно од Београда. Изразио је и наду да ће у Србији убрзо бити донесен закон о клонирању људских ембриона у хумане сврхе из кога се користе матичне ћелије. – Док не буде донесен закон ми ћемо користити матичне ћелије из вишка оплођених ембриона, уз дозволу жена које долазе на вештачку оплодњу – закључио је Стојковић.

Клонирање није проблем

Све су чешћа признања да је могуће извести и хумано клонирање, али су полемике бројне. Велики број научника сматра да овакве експерименте треба одложити, јер ова метода често даје непредвидиве резултате. Јан Вилмут, "отац" чувене овце Доли, сматра да разлога против клонирања људи има много, с обзиром на искуства са клонирањем животиња. Академик Алексеј Јаблоков, биолог, тврди да је "руска ембриолошка школа веома јака" што нарочито важи за лабораторије у Москви, Новосибирску и у Санкт Петербургу.

– То је исто као и са атомском бомбом, тешко је било само направити прву – казао је академик Јаблоков и додао да "од овце Доли клонирање више не представља никакву посебну потешкоћу", јер је "све ствар рутине, мање је реч о технолошком, а више о етичком проблему".

Вантелесна оплодња бизнис

Противници клон-технологије сматрају да је ово довољан разлог за законску забрану примене на људским бићима, али је мали број држава то и званично урадио. У САД законом је забрањено улагање и учествовање државних институција и фондова у овој области, али није забрањен рад приватним лабораторијама и биотехнолошким компанијама, изузетно развијеном и моћном сектору. Само су Јапан и још неколико европских држава у потпуности забраниле такве експерименте, а у Великој Британији је 2000. године неколико врхунских британских генетичара запретило да ће напустити земљу и наставити рад у САД, ако им се не дозволи да наставе рад у овој области. Британски парламент је на крају попустио и дозволио клонирање.

Противници ове методе осим компликација и генетских грешака, помињу и етичке разлоге и страх од уплитања у природне процесе и равнотежу. С друге стране, бројне су и присталице ове методе. Они као аргумент износе чињеницу да је и вештачка оплодња некад била табу-тема, тврдећи да ће ова метода помоћи паровима који не могу да имају децу. За клонирање су заинтересовани и хомосексуални парови који у овом процесу виде своју шансу за добијање потомства које би генетски било повезано бар са једним од "родитеља". Наиме, процес клонирања подразумева "чишћење" јајне ћелије од ДНК, чиме она постаје "резервоар" за смештање генетског материјала једне, одабране особе.

Генетским истраживањем ове врсте Србија сигурно прави корак ка Европи, али се суочава и са проблемима. Реч је о утврђивању међународних прописа и заустављању моралне неизвесности код експеримената који су у току. Још већи проблем биће везан и за бизнис вантелесне оплодње.

Кад је пре три године компанија "Клонејд" најавила да ће се у Београду родити беба-клон, наши стручњаци нису у то поверовали, највише због чињенице да је ту компанију основала секта реалијанаца, која верује да су ванземаљци клонирањем створили људску расу пре 25.000 година.