Poverenik na popravnom

Poverenik za zaštitu ravnopravnostiima veća ovlašćenja od ombudsmana i idelan je za medijsko katapultiranje stavova nevladinih organizacija

Da li će poverenik za zaštitu ravnopravnosti doživeti sudbinu revizora na čiji se izbor čekalo dve i po godine ili ombudsmana koji je izabran za godinu dana. Nada Kolundžija šef Poslaničke grupe ZES uverava da neće biti tako. „Neće, to ćemo uraditi u najkraćem mogućem roku. Imaćemo novog kandidata koji će uživati ugled, jer to jeste važna funkcija. Poverenik treba da radi u najboljem interesu društva i da otklanja nejednakosti. Konsultovaćemo se i sa nevladinim organizacijama.”

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti neće biti izabran u zakonskom roku do 2. marta, zato što nije prošao nijedan od dva kandidata. Kandidat Demokratske stranke Milutin Đuričić, savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, obavestio je, uoči same sednice, Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije, da zbog politizacije koja je pratila izbor kandidata za poverenika za zaštitu ravnopravnosti povlači svoju kandidaturu. Na Odboru se razgovaralo sa dva preostala kandidata: Gordani Ćušić samostalnom kandidatu što nije po proceduri jer kandidata treba da predloži poslanički klub i Goranu Miletiću koga je predložila Liberalno demokratska partija uz podršku 211 nevladinih organizacija.

Saša Gajin predsednik Koalicije protiv diskriminacije nezadovoljan je ishodom sednice Odbora. „Saradnja države sa civilnim sektorom je slabog intenziteta, ne postoji partnerski odnos. Sa Crkvom je drugačije, bio je dovoljan jedan njihov poziv da Zakon o zabrani diskriminacije bude povučen iz procedure. A u ovom slučaju ni 211 nevladinih organizacija nije ubedilo državu. I ne samo to nego zakonodavac dopisuje uslove za kandidata kao što je pravosudni ispit, i dozvoljava da se ljudi sami kandiduju.”

Mesto poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste idealno za medijsko i društveno katapultiranje stavova nevladinih organizacija. Mišljenje izgovoreno sa tog mesta na izvestan način dobija izgled vladajućeg stava, jer ih zastupa društveno odobrena institucija koja u interesu svih građana treba da kontroliše vlast.

A poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima veća ovlašćenja od, na primer, ombudsmana. Može da se bavi diskriminacijom i van državnog kruga, dok je ombudsman ograničen na državnu upravu. Može da se obrati i sudu, njegova pozicija je ojačana u odnosu na ombudsmana i on vodi računa o polažaju i pravima svih manjina, verskih, seksualnih…

Problemi manjina su vruće teme u političkom životu. Mediji su danima brujali o gej paradi ili raseljavanju Roma u Beogradu, od čega je zavisilo i dobijanje međunarodnog kredita. I ova dva primera pokazuju koliko je značaj poverenika za manjine. Otuda i njegov izbor izaziva političku borbu i veću od one koja je pratila izbor ombudsmana ili poverenika za dostupnost informacija.

Vlast je protiv kandidata 211 nevladinih organizacija upotrebila ono što je on napisao na svom blogu: da EU ne treba da potpiše SSP sa Srbijom, da je mišljenje Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova mišljenje tetka Perse, da Srbi imaju rasistički stav prema narodima sa kojim treba da pregovaraju, da Srbija narušava regionalnu saradnju nepriznavanjem nezavisnosti Kosova...

Gajin odgovara da je to subjektivan utisak „Video se politički animozitet a pokušano je i da se izmanipuliše nekim njegovim napisom u blogu kako bi mu prilepili etiketu da je protiv EU. Ignorisanjem stava NVO udara se šamar demokratiji.”

Bitka za poverenika se nastavlja. Gajin kaže da će njihov kandidat biti isti jer „nije tačno tumačenje da kandidat koji nije izglasan ne može ponovo da se prijavi, pogotovo zato što je za Miletića bio jedan glas za i devet uzdržanih”.

Nada Kolundžija kaže da su oni već rekli šta su imali o ovom slučaju. „Kandidatu LDP-a nismo mogli da obezbedimo većinsku podršku. Funkcija poverenika za zaštitu ravnopravnosti je jako važna i naša namera je bila, i jeste, da izaberemo najboljeg, kvalifikovanog a ne podobnog.”