Kad prodamo srebrninu

Svaki od dvanaest autora u seriji našeg lista o kursu domaće valute kaže da politika precenjenog dinara podstiče preterani uvoz a destimuliše izvoz, što je svakako nepovoljno za našu ekonomiju. To je dovelo do enormnog rasta spoljnotrgovinskog deficita koji je na nivou onoga iz devedesetih godina: izvoz jedva pokriva polovinu uvoza, a ova nesrazmera je pokrivana pre svega velikim deviznim prilivima na osnovu prodaje imovine strancima i zaduživanjem u inostranstvu. S prodajama (,,srebrnine“) smo, međutim, manje-više završili, dok bi nas nova velika zaduživanja vodila u takozvanu dužničku krizu. S tim u vezi pomenut je podatak da već sada gotovo 40 odsto izvoza robe i usluga odlazi na otplatu spoljnog duga.

Srbija troši više nego što ekonomija stvara, ali tu razliku nije moguće i dalje pokrivati prodajom preduzeća i kreditima. Ravnoteža se mora uspostavljati na drugi način, a najpre smanjenom potrošnjom. Svetska finansijska kriza je doprinela takvim kretanjima i kod nas i pad vrednosti dinara u odnosu na evro deo je tog procesa.

Trenutno kretanje kursa domaće valute otežava, međutim, pozicije građana opterećenih deviznim kreditima, a i uvozno zavisnih firmi. Zato je u javnosti primetna briga zbog pada vrednosti dinara: proizvodnja u mnogim preduzećima biće dodatno otežana, što nameće problem viška zaposlenih i visine njihovih zarada, a građani će svakako teže otplaćivati svoje kredite. Smatra se i da postoji jak uvoznički lobi koji širi strah od promena vrednosti dinara. Neki ekonomisti ovome dodaju i činjenicu da promena kursa ne može sama po sebi preokrenuti negativne izvozno-uvozne tokove. Pogotovo ako je privreda izvozno slaba. Zato se istovremeno mora raditi na porastu proizvodnje za izvoz i na zaustavljanju uvoza. Kamatna politika spada u deo tih mera.

Stručnjaci upozoravaju da ove teške promene ekonomske politike treba obavljati postepeno. U suprotnom, došlo bi do još jednog razornog udara koji bi naneo ogromne štete i privredi i stanovništvu.

Ipak, crta se mora podvući. I bolje je to učiniti ranije nego kasnije, kada devizne rezerve budu toliko smanjene da bi osetna devalvacija dinara bila neminovna. Iz platnobilansne krize Srbija može izaći, kažu autori u našoj seriji priloga, samo promenom ekonomske politike i privredne strukture. U tom procesu se sva potrošnja, osim investicione, mora smanjiti, a kurs dinara treba koristiti kao važan instrument za, makar i zakasnelo, popravljanje naših konkurentskih pozicija.