Utorak, 16.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: radivojša-branislav

Društvo
06.05.2018 u 11:33
Nisu siromašni samo najsiromašniji
U po­gla­vlji­ma za pri­stup EU ne po­mi­nje se po­tre­ba za sma­nji­va­njem so­ci­jal­nih raz­li­ka u srp­skom dru­štvu. Na tom „so­ci­ja­li­stič­kom” prin­ci­pu Bri­sel ne in­si­sti­ra i za­to je mo­gu­će da za ne­ko­li­ko go­di­na uđe­mo u Uni­ju kao pu­no­prav­na čla­ni­ca sa ni­kad ve­ćim so­ci­jal­nim ne­jed­na­ko­sti­ma.  U raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku”, po­vo­dom svog tek­sta „Ilu­zi­je ’efek­ta pre­li­va­nja’ i no­ve so­ci­jal­ne po­li­ti­ke”, ob­ja­vlje­nog u no­vom br­o­ju „Mo­ni­to­rin­ga so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je u Sr­bi­ji” (Mons), na ovaj ap­surd uka­zu­je dr Da­ni­lo Vu­ko­vić, pr­o­fe­sor na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Vu­ko­vić ana­li­zi­ra pet­na­e­sto­go­di­šnje re­zul­ta­te na­še Stra­te­gi­je za sma­nji­va­nje si­ro­ma­štva i uka­zu­je na
Društvo
27.04.2018 u 21:44
Boje se da ne ostanu i matura i prijemni ispit
Od sle­de­će škol­ske go­di­ne star­tu­je gim­na­zij­ska re­for­ma, ali za­po­sle­ni­ma u gim­na­zi­ja­ma još ni­je ja­sno o ka­kvim pro­me­na­ma je reč i ko­je od njih na­stu­pa­ju od sep­tem­bra, a ko­je ka­sni­je. S pro­me­na­ma ni­su upo­zna­ti ni uče­ni­ci osmih raz­re­da ko­ji u ju­nu tre­ba da se opre­de­le za upis u no­vu ško­lu. Na ovaj pa­ra­doks uka­za­li su uče­sni­ci u ras­pra­vi na ju­če­ra­šnjem okru­glom sto­lu Fo­ru­ma be­o­grad­skih gim­na­zi­ja, po­sve­će­nom re­for­mi ovih ško­la. Kao kriv­ce za svo­ju neo­ba­ve­šte­nost pro­fe­so­ri su ozna­či­li pre sve­ga nad­le­žne iz Mi­ni­star­stva pro­sve­te, či­ji pred­stav­ni­ci, iako po­zva­ni, ni­su do­šli na ovaj skup, pa se i ras­pra­va ve­li­kim de­lom sve­la na is­ti­ca­nje ra­znih di­le­ma i ne­do­u­mi­ca. Jed­na od
Društvo
12.03.2018 u 21:41
I niški rektor uskoro obnavlja mandat
I dru­gi ve­li­ki dr­žav­ni uni­ver­zi­tet u Sr­bi­ji, ni­ški, ima­će u na­red­ne tri go­di­ne istog rek­to­ra kao i do sa­da. Na sed­ni­ci se­na­ta ovog uni­ver­zi­te­ta je­di­ni kan­di­dat za to me­sto, do­sa­da­šnji rek­tor prof. dr Dra­gan An­tić, do­bio je jed­no­gla­snu po­dr­šku čla­no­va ovog te­la, pa se oče­ku­je da će u sredu na za­ka­za­noj sed­ni­ci Sa­ve­ta uni­ver­zi­te­ta, taj­nim gla­sa­njem, bi­ti do­ne­ta ko­nač­na od­lu­ka nje­go­vom o iz­bo­ru. An­tić je pret­hod­no pred­lo­žen kao je­di­ni kan­di­dat de­set fa­kul­te­ta i šest na­uč­no-struč­nih ve­ća, i po sve­mu su­de­ći, on će na je­sen za­po­če­ti svoj tre­ći rek­tor­ski man­dat, što je u skla­du s no­vim za­ko­nom o vi­so­kom obra­zo­va­nju. Na­i­me, kao što je „Po­li­ti­ka” već pi­sa­la, pre­ma 144. čla­nu
Komentari
28.07.2017 u 10:00
Preterivanja
Rečenica lažnog autora („Veličković“, 18. jul) da praktično sva čedomorstva u svetu čine žene a gotovo nikad muškarci poslužila je kao povod za ocenu izrečenu ovih dana u jednoj od kolumni da se na „Pogledima“ objavljuju tekstovi sa otvorenom i agresivnom mizoginijom, koji predstavljaju uvredu ne samo za žene već i za zdrav razum. U obavezi sam, istine radi, da reagujem na ovu ocenu, jer bi na osnovu nje neobavešteni čitalac mogao da pomisli da je reč o rubrici – javnom poligonu za širenje mržnje, a ne o dugogodišnjoj tribini otvorenoj za sučeljavanje različitih, ponekad i veoma suprotstavljenih stavova. Ali stavova kojima se (i pored napomene da ne odražavaju uvek uređivačku politiku lista) ne širi mizoginija niti bilo koji drugi vid mržnje. Tim povodom valja reći da je naš javni prostor
Društvo
11.05.2016 u 10:30
Čika Kostina borba za Kosovo
Poznajete li gospodina Kostu Todorovića? Verujemo da ga poznajete. Ili bar da poznajete nekoga ko, poput njega, najveći deo svoje energije, vremena i znanja ulaže u takozvana društvena pitanja, a da to nije ni njegovo zanimanje, ni obaveza. Kosta Todorović ima 81 godinu. Pamti šestoaprilsko bombardovanje Beograda, Drugi svetski rat, Nemce, četnike i partizane. Posle rata živeo je uglavnom spokojno i, kasnije, kao inženjer, radio vrlo uspešno. U penzionerskim danima budno prati gotovo sva dešavanja na političkoj sceni. Opterećuje ga sudbina Kosova i tretman naše zemlje u svetu. Smatra da nismo dovoljno aktivni u borbi za odbranu svete srpske zemlje, za čije oslobođenje je njegov deda po majci, komandant Četvrtog prekobrojnog pešadijskog puka, dao život. Poginuo je u 39. godini. Svoje stavove
Svet
10.05.2016 u 08:04
Velike razlike u broju suicida u zemljama Evrope
Goran Penev je objavio nedavno u „Politici” podatke koji pokazuju da su početkom ove decenije stope samoubistva u nekim evropskim zemljama i po 10 puta više nego u drugim. Naime, u nekim zemljama tokom godine na sto hiljada stanovnika sebi skrati život njih četvoro-petoro, a negde – njih četrdeset! Otkud tako velike razlike, pitamo ovog demografa, a on nam pokazuje tabelu sa stopama samoubistva u svim evropskim zemljama od 1990. do 2010. sa još većim rasponima. Međutim, poslednjih desetak godina te razlike se vidno smanjuju i, što je još važnije, u većini evropskih zemalja smanjuju se i same stope. Što se uzroka zbog kojih dolazi do velikih razlika između pojedinih zemalja ili između pojedinih delova kontinenta tiče, naš sagovornik ističe da je samoubistvo vrlo kompleksan fenomen koji se ne može
Društvo
04.08.2015 u 08:15
Svi pod jednu šljivu, a šljiva u gradu

Na proročanstvo o Srbima kojih će biti toliko da će stati pod jednu šljivu, ali i o Bugarima, Hrvatima, Albancima, Litvancima, Rumunima sa sličnom sudbinom pomislićete kad pogledate nedavno objavljenu mapu Evrope koja pokazuje rast – smanjenje broja stanovnika po opštinama u periodu 2001–2011. godine. Mapa budi asocijaciju na pomenuto crno proročanstvo zato što Srbija, Bugarska, Albanija,...
Svet
05.05.2015 u 08:15
Tri mape za dve Evrope

U današnjim državama broj stanovnika se vidno smanjuje u vreme ratova i manjih oružanih sukoba, ali kada ratova nema a populacija se ipak „tanji”, onda neki drugi razlozi utiču na takve procese. U slučaju zemalja istočne i jugoistočne Evrope na to je uticalo tranziciono siromaštvo, koje je dovelo do smanjenog nataliteta, ali i otvaranje granica i iseljavanje, pre svega na zapad kontinenta. Devedesetih...
Šta da se radi
16.08.2013 u 15:00
Od zablude do zablude

Prvo je objavljena vest da osim što primaju penzije, 30.000 penzionera u Srbiji negde i rade kao legalno zaposleni. Zatim je navedeno da jedan broj lekara (nekoliko hiljada?) radi na dva mesta, dok oko 2.100 njihovih mladih kolega čekaju prvi posao. Procenjuje se i da nekoliko stotina profesora univerziteta radi na dva-tri fakulteta. Istovremeno je našim mladim lekarima i drugom medicinskom osoblju...
Šta da se radi
29.07.2013 u 15:00
Crta nepravde i koruptivnosti

Lekarsku profesiju mi, povremeni pacijenti,obično uzdižemo u jednu od najidealnijih. Kako i ne bi ako namlekari pomažu u trenucima kad nam je ugroženo zdravlje. Zato rasprave o njihovom dopunskom radu nekako odudaraju od tog idealnog i idealističkog mišljenja o ovoj profesiji. Jer, motiv za dopunski rad lekara je, kao i kod drugih, finansijske prirode, što će reći da ni dopunskog rada verovatno ne...
Početna / Tagovi
16.06.2026 u 22:16
General el-Reza pohvalio iransku vojnu industriju
16.06.2026 u 22:14
NIS dobio novu posebnu licencu Ministarstva finansija SAD
16.06.2026 u 22:05
U sudaru kod Smedereva osam osoba povređeno, među njima troje dece
16.06.2026 u 22:04
Turski mediji: Ahmed al Šara na samitu NATO
16.06.2026 u 21:59
Badminton turnir u Novom Sadu: 900 takmičara iz 21 države
16.06.2026 u 21:58
Izraelski strahovi i nepoverenje
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation