Boje se da ne ostanu i matura i prijemni ispit

Pri­me­će­no je i to da će sa­da­šnji gim­na­zi­jal­ci – pr­va­ci, ko­ji uče po sta­rom škol­skom pro­gra­mu, ta­ko, po­la­ga­ti ma­tu­ru po no­vom, a još ve­ću di­le­mu na­me­će bu­du­ći od­nos fa­kul­tet­skih upra­va pre­ma no­voj ma­tu­ri. Jer, no­vi za­vr­šni is­pit u gim­na­zi­ja­ma tre­ba­lo bi da eli­mi­ni­še pri­jem­ne is­pi­te na fa­kul­te­ti­ma, ali je Alek­san­dar Ba­u­cal, pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du i član rad­ne gru­pe ko­ja je pri­pre­mi­la pred­log no­ve ma­tu­re, re­kao da mu ni­je po­zna­ta sud­bi­na tog pred­lo­ga. Oli­ver To­ško­vić, ta­ko­đe pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu, iz­ra­zio je bo­ja­zan da će, ako bu­du ne­po­ver­lji­vi pre­ma ma­tu­ri, fa­kul­te­ti za­dr­ža­ti i svo­je pri­jem­ne, pa bi ma­tu­ran­ti, u tom slu­ča­ju, bi­li pri­mo­ra­ni da spre­ma­ju i ma­tu­ru i pri­jem­ni. To­ško­vić je po­me­nuo s tim u ve­zi raz­li­či­ta is­ku­stva iz Hr­vat­ske: u Za­gre­bu i Ri­je­ci fa­kul­te­ti su za­dr­ža­li pri­jem­ne, dok sve­u­či­li­šte u Za­dru pri­ma no­ve stu­den­te sa­mo na osno­vu re­zul­ta­ta sa ma­tur­skog is­pi­ta. Ba­u­cal je po­me­nuo i dva oče­ki­va­na pro­ble­ma ko­ja na­me­će no­va ma­tu­ra. Je­dan se od­no­si na te­ško­će pri­li­kom for­mi­ra­nja rang-li­ste za pri­jem no­vih stu­de­na­ta ako sto­ti­ne sred­njo­ško­la­ca na ma­tur­skom bu­du po­sti­gli isto­vet­ne re­zul­ta­te na te­sto­vi­ma, a dru­gi pro­blem na­me­će strah fa­kul­te­ta od mo­gu­ćih pre­pi­si­va­nja na ma­tu­ri, što zna­či da bi fa­kul­te­ti pri­ma­li i po­ne­kog od onih ko­ji je la­žno pri­ka­zao svo­je zna­nje.

To­ško­vić je na­veo i da se po­mi­nju dva no­va pred­me­ta ko­je do­bi­ja­ju gim­na­zi­jal­ci, pi­ta­ju­ći se da li ta dva pred­me­ta, u stva­ri, či­ne re­for­mu („ta­da bi ide­ja o re­for­mi „vi­še de­lo­va­la kao šmin­ka”).

Gost Fo­ru­ma be­o­grad­skih gim­na­zi­ja dr Mu­a­mer Zu­kor­lić, pred­sed­nik skup­štin­skog od­bo­ra za obra­zo­va­nje, ta­ko­đe je iz­ra­zio ža­lje­nje što „osta­li ni­su pre­po­zna­li bit­nost ovog su­sre­ta” i uka­zao na zna­čaj re­for­mi obra­zo­va­nja. U eko­no­mi­ji, ka­že, pro­ma­ša­ji mo­gu da se is­pra­ve za pet go­di­na, ali u obra­zo­va­nju od tih pro­ma­ša­ja ne­ma nam spa­sa 50 go­di­na. Zu­kor­lić je uka­zao i na pa­ra­doks da u sred­njim ško­la­ma ima­mo mno­go de­ce ve­li­kih ta­le­na­ta ko­ji su kao ta­kvi re­gi­stro­va­ni na ra­znim tak­mi­če­nji­ma, a on­da ima­mo pr­vu go­di­nu fa­kul­te­ta gde se ovi ta­len­ti gu­be. „Ume­sto da ih ta­da uklju­či­mo na br­zu tra­ku, su­o­ča­va­mo se s od­u­sta­ja­njem od nat­pro­seč­nog”, pri­me­tio je Zu­kor­lić po­zi­va­ju­ći čla­no­ve fo­ru­ma da bu­du gla­sni­ji u ras­pra­va­ma o su­štin­skim pi­ta­nji­ma kva­li­te­ta obra­zo­va­nja.

Ne­ja­sno­će u ve­zi s re­for­mom obra­zo­va­nja so­ci­o­log Slo­bo­dan An­to­nić, ta­ko­đe pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu, do­veo je u ve­zu s tim da li po­sto­ji ja­sna ide­ja u kom prav­cu se raz­vi­ja Sr­bi­ja. I na­veo je po­da­tak da je re­gi­on Be­o­gra­da 1989. go­di­ne imao 340.000 in­du­strij­skih rad­ni­ka, a da­nas ih ima 16.000. Isto ta­ko, ide­ja je da Sr­bi­ja raz­vi­ja agrar­ni sek­tor, a isto­vre­me­no ima­mo 5.000 ne­za­po­sle­nih agro­no­ma. Za to od­go­vor­nost ne sno­si obra­zov­ni si­stem ne­go eko­no­mi­ja i po­li­ti­ka. „Ako ne­ma­te ja­snu stra­te­gi­ju dru­štve­nog raz­vo­ja, on­da je lo­gič­no da ne­ma­te ni ja­snu kon­cep­ci­ju re­for­me obra­zo­va­nja”, re­kao je An­to­nić po­mi­nju­ći i uvo­đe­nje za­vr­šnih te­sto­va kao jed­nu od re­form­skih no­vi­na ko­je nas vo­de u ta­ko­zva­nu te­sto­cen­trič­nost.

Uspe­šne ško­le – mo­del za pro­me­ne

Re­for­me obra­zo­va­nja do­la­ze spo­lja, iz van­škol­skih in­sti­tu­ci­ja, i za­to je Si­ni­ša Mi­trić, na­stav­nik fi­lo­zo­fi­je u Ma­te­ma­tič­koj gim­na­zi­ji, po­sta­vio pi­ta­nje za­što za­po­sle­ni u ško­la­ma i sa­mi ne bi po­nu­di­li dru­štvu vla­sti­te ide­je za re­for­mu. Slo­bo­dan An­to­nić je kon­sta­to­vao da bi to bi­lo lo­gič­no ka­da bi stru­ka sa­ra­đi­va­la s po­li­ti­kom, a Oli­ver To­ško­vić je na­veo da u Sr­bi­ji ima­mo mno­go ško­la ko­je su da­le­ko iz­nad pro­seč­nih. Nji­ho­ve mo­de­le ra­da i uspe­ha tre­ba­lo bi ko­ri­sti­ti i u pro­jek­ti­ma škol­skih re­for­mi.