Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Друштво

06.05.2018 у 11:33

У поглављима за приступ ЕУ не помиње се потреба за смањивањем социјалних разлика у српском друштву. На том „социјалистичком” принципу Брисел не инсистира и зато је могуће да за неколико година уђемо у Унију као пуноправна чланица са никад већим социјалним неједнакостима. У разговору за „Политику”, поводом свог текста „Илузије ’ефекта преливања’ и нове социјалне политике”, објављеног у новом броју „Мониторинга социјалне ситуације у Србији” (Монс), на овај апсурд указује др Данило Вуковић, професор на Правном факултету у Београду. Вуковић анализира петнаестогодишње резултате наше Стратегије за смањивање сиромаштва и указује на чињеницу да се

Друштво

27.04.2018 у 21:44

Боје се да не остану и матура и пријемни испит

Од следеће школске године стартује гимназијска реформа, али запосленима у гимназијама још није јасно о каквим променама је реч и које од њих наступају од септембра, а које касније. С променама нису упознати ни ученици осмих разреда који у јуну треба да се определе за упис у нову школу. На овај парадокс указали су учесници у расправи на јучерашњем округлом столу Форума београдских гимназија, посвећеном реформи ових школа. Као кривце за своју необавештеност професори су означили пре свега надлежне из Министарства просвете, чији представници, иако позвани, нису дошли на овај скуп, па се и расправа великим делом свела на истицање разних дилема и недоумица. Једна од

Друштво

12.03.2018 у 21:41

И нишки ректор ускоро обнавља мандат

И други велики државни универзитет у Србији, нишки, имаће у наредне три године истог ректора као и до сада. На седници сената овог универзитета једини кандидат за то место, досадашњи ректор проф. др Драган Антић, добио је једногласну подршку чланова овог тела, па се очекује да ће у среду на заказаној седници Савета универзитета, тајним гласањем, бити донета коначна одлука његовом о избору. Антић је претходно предложен као једини кандидат десет факултета и шест научно-стручних већа, и по свему судећи, он ће на јесен започети свој трећи ректорски мандат, што је у складу с новим законом о високом образовању. Наиме, као што је „Политика” већ писала, према 144. члану

Коментари

28.07.2017 у 10:00

Претеривања

Реченица лажног аутора („Величковић“, 18. јул) да практично сва чедоморства у свету чине жене а готово никад мушкарци послужила је као повод за оцену изречену ових дана у једној од колумни да се на „Погледима“ објављују текстови са отвореном и агресивном мизогинијом, који представљају увреду не само за жене већ и за здрав разум. У обавези сам, истине ради, да реагујем на ову оцену, јер би на основу ње необавештени читалац могао да помисли да је реч о рубрици – јавном полигону за ширење мржње, а не о дугогодишњој трибини отвореној за сучељавање различитих, понекад и веома супротстављених ставова. Али ставова којима се (и поред напомене да не одражавају увек уређивачку политику листа) не шири мизогинија нити било који други вид мржње. Тим поводом ваља рећи да је наш јавни простор

Друштво

11.05.2016 у 10:30

Чика Костина борба за Косово

Познајете ли господина Косту Тодоровића? Верујемо да га познајете. Или бар да познајете некога ко, попут њега, највећи део своје енергије, времена и знања улаже у такозвана друштвена питања, а да то није ни његово занимање, ни обавеза. Коста Тодоровић има 81 годину. Памти шестоаприлско бомбардовање Београда, Други светски рат, Немце, четнике и партизане. После рата живео је углавном спокојно и, касније, као инжењер, радио врло успешно. У пензионерским данима будно прати готово сва дешавања на политичкој сцени. Оптерећује га судбина Косова и третман наше земље у свету. Сматра да нисмо довољно активни у борби за одбрану свете српске земље, за чије ослобођење је његов деда по мајци, командант Четвртог прекобројног пешадијског пука, дао живот. Погинуо је у 39. години. Своје ставове

Свет

10.05.2016 у 08:04

Велике разлике у броју суицида у земљама Европе

Горан Пенев је објавио недавно у „Политици” податке који показују да су почетком ове деценије стопе самоубиства у неким европским земљама и по 10 пута више него у другим. Наиме, у неким земљама током године на сто хиљада становника себи скрати живот њих четворо-петоро, а негде – њих четрдесет! Откуд тако велике разлике, питамо овог демографа, а он нам показује табелу са стопама самоубиства у свим европским земљама од 1990. до 2010. са још већим распонима. Међутим, последњих десетак година те разлике се видно смањују и, што је још важније, у већини европских земаља смањују се и саме стопе. Што се узрока због којих долази до великих разлика између појединих земаља или између појединих делова континента тиче, наш саговорник истиче да је самоубиство врло комплексан феномен који се не може

Друштво

04.08.2015 у 08:15

Сви под једну шљиву, а шљива у граду

На пророчанство о Србима којих ће бити толико да ће стати под једну шљиву, али и о Бугарима, Хрватима, Албанцима, Литванцима, Румунима са сличном судбином помислићете кад погледате недавно објављену мапу Европе која показује раст – смањење броја становника по општинама у периоду 2001–2011. године. Мапа буди асоцијацију на поменуто црно пророчанство зато што Србија, Бугарска, Албанија,...

Свет

05.05.2015 у 08:15

Три мапе за две Европе

У данашњим државама број становника се видно смањује у време ратова и мањих оружаних сукоба, али када ратова нема а популација се ипак „тањи”, онда неки други разлози утичу на такве процесе. У случају земаља источне и југоисточне Европе на то је утицало транзиционо сиромаштво, које је довело до смањеног наталитета, али и отварање граница и исељавање, пре свега на запад континента. Деведесетих...

Шта да се ради

16.08.2013 у 15:00

Од заблуде до заблуде

Прво је објављена вест да осим што примају пензије, 30.000 пензионера у Србији негде и раде као легално запослени. Затим је наведено да један број лекара (неколико хиљада?) ради на два места, док око 2.100 њихових младих колега чекају први посао. Процењује се и да неколико стотина професора универзитета ради на два-три факултета. Истовремено је нашим младим лекарима и другом медицинском особљу...

Шта да се ради

29.07.2013 у 15:00

Црта неправде и коруптивности

Лекарску професију ми, повремени пацијенти,обично уздижемо у једну од најидеалнијих. Како и не би ако намлекари помажу у тренуцима кад нам је угрожено здравље. Зато расправе о њиховом допунском раду некако одударају од тог идеалног и идеалистичког мишљења о овој професији. Јер, мотив за допунски рад лекара је, као и код других, финансијске природе, што ће рећи да ни допунског рада вероватно не...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: радивојша-бранислав