Majčino mleko spas za prevremeno rođene bebe

Prva banka majčinog mleka u Srbiji otvorena je juče u beogradskom Institutu za neonatologiju. Na ovom Institutu godišnje se leči oko 900 prevremeno rođene dece, a preživi čak 97 odsto beba koje na rođenju imaju težinu od 1.200 do 1.500 grama. Oko 35 odsto mališana, koji se nalaze u ovoj ustanovi, na rođenju ima manje od 1.200 grama, i za sve njih banka humanog mleka ima veliku ulogu.

– Ova banka pokazaće ljudima koliki je značaj prirodne ishrana u ishodu lečenja prevremeno rođenih beba. Majčino mleko, takođe, pospešuje odbrambene mehanizme i pozitivno utiče na neurološki razvoj dece, a i jedinstvena je hrana za svako novorođenče – objasnila je Niveska Božinović-Prekajski, direktorka Instituta za neonatologiju.

– Naši donatori su uglavnom majke koje imaju višak mleka, a njihova deca su sita i lepo napreduju. Svaka majka koja želi da bude darodavac mora biti zdrava, voljna da se testira, da ne prima lekove i lekovite supstance, ali i da ne puši i ne konzumira alkohol – istakla je Slavica Simić, pedijatar i načelnik odeljenja na kojem se nalazi Prva srpska banka humanog mleka, i navela da svi uzorci prolaze bakteriološko ispitivanje na Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”.

Mleko iz ove banke ne dobijaju samo bebe koja se nalaze u Institutu za neonatologiju, već i one koje su smeštene u drugim zdravstvenim ustanovama. Ono je namenjeno i bebama rođenim u terminu čije majke ne mogu da ih hrane, kao i mališanima koji su imali operaciju na probavnim putevima.

– Za sada ostao je nerešen problem transporta mleka do zdravstvenih ustanova koje se ne nalaze u Beogradu. Namenski automobil nam je izuzetno potreban. Sada mleko u banku dopremamo tako što ga majke darodavci same donose u bočicama i najčešće je zamrznuto. Ima i onih koji dostavljaju svakoga dana sveže, nezamrznuto majčino mleko. Ono je veoma dragoceno, jer se, uz saglasnost roditelja čija beba prima mleko, može odmah „poslužiti” – objašnjava Slavica Simić.

Za opremanje Prve banke majčinskog mleka najveću podršku pružila je beogradska opština Vračar, koja je u njeno opremanje uložila tri miliona dinara. Za taj novac kupljena je najsavremenija oprema, kao što su pasterizatori koji omogućavaju da humano mleko bude odloženo i zamrznuto, a da ne izgubi kalorijsku vrednost dok se čuva. Posle procesa pasterizacije ono se može potpuno bezbedno koristiti od tri do šest meseci. Nabavljene su i električne pumpe za izmuzanje kako bi se olakšala ekspresija dojke i sakupljanje svake kapi mleka. Najskuplji od aparata svakako je laserski mikroanalizator, koji iz minimalne količine mleka utvrđuje njegovu kalorijsku vrednost, količinu šećera, masti i proteina, što omogućava i individualni unos nutimenata za svako novorođenče ponaosob.

Slavica Simić istakla je da je prošle godine prikupljeno 2.300 litara mleka, ali da to nisu dovoljne količine. Zbog toga, ona je pozvala sve majke koje doniraju viškove mleka, rečima da je svaka kap jednaka zlatu.

V. Dugalić

-----------------------------------------------------

Spasena beba teška 657 grama

Dušan Šćepanović, predsednik Upravnog odbora Instituta za neonatologiju, kazao je da se u toj ustanovi nalaze bebe koje imaju 990 grama, a preživljavaju u proseku u 60 odsto slučajeva.

– Prošle godine preživela je beba koja je bila teška svega 657 grama. Sada ima više od godinu dana i nema nijednu posledicu – rekao je Šćepanović i dodao da su to uspesi ustanove koja ima 95 inkubatora, od kojih je 35 starije od 30 godina, a 32 inkubatora ima više od 20 godina.