Za svaki džep i uzrast

Skuteri i motori postali su sastavni deo svakodnevice na ulicama većih gradova u Srbiji. Baš kao u Rimu, Trstu ili Milanu između kolona automobila i autobusa i kod nas se provlače dvotočkaši svih tipova i veličina. Od  skutera, koji stižu iz Kine, "korejaca" i "tajvanaca", koji u stopu prate italijanske i francuske proizvođače, pa sve do japanskih trkačkih mašina koje razvijaju brzine veće i od 250 kilometara na čas.

– Prodaja je tokom proleća i prvih dana juna stagnirala zbog promenljivog vremena i kiše. S dolaskom vrelih dana znatno je porastao broj interesenata i kupaca, a predviđanja ukazuju da će ovogodišnja prodaja čak i nadmašiti lanjske rezultate – kaže Miša Despot, regionalni menadžer "Verano motorsa", za prodaju "Pežoovih" skutera.

On očekuje da će tokom ove godine u Srbiji biti prodato oko četiri hiljade dvotočkaša. U taj broj nisu uračunati skuteri i motori koji pristižu iz uvoza. Njihov udeo na tržištu nije zanemarljiv jer je, na primer, samo tokom poslednjih nekoliko meseci u Srbiju stiglo više stotina motocikala koje je rashodovala italijanska pošta. To su "Pjađovi" modeli "fri" od 50 i "liberti" od sto kubika, koji se prodaju po ceni od 450, odnosno 900 evra.

– Pri izboru motocikla većina kupaca se vodi isključivo cenom, što nije ispravno. Ušteda od nekoliko stotina evra kasnije može doneti brojne probleme, jer u našoj zemlji još ne postoje servisi za sve modele koji su prisutni na tržištu. Zbog toga možete doći u situaciju da, kada se motor pokvari, ne možete da pronađete delove ili ćete morati, što je donekle bolja situacija, da čekate dok ne stignu iz inostranstva – objašnjava Despot.

Skutera i motora na našem tržištu ima za svačiji džep. Najjeftiniji su već pomenuti italijanski poštanski polovnjaci. Slede "kinezi", s cenama ispod hiljadu evra, koji na ulicama ipak nisu prisutniji u većem broju – zbog slabijeg kvaliteta i loše finalne obrade. Srednju klasu drže modeli tajvanskih i korejskih proizvođača, s cenama od 1.000 do 2.200 evra za najprodavanije modele. Tradicionalno dobri "italijani" i "francuzi" su tek neznatno skuplji, dok na klasične motore – "japance", BMW ili austrijski KTM, ne treba ni pomišljati bez pet hiljada evra.

Tako, na primer, u klasi skutera, model "hariken", od 50 kubika, proizvođač "Kivej", staje hiljadu evra. "Kimkov" skuter "vivaliti" košta oko hiljadu i po, a "đilera" "raner"– 2.400 evra. Za najjeftiniji "Pežoov" skuter, model "ludiks", treba izdvojiti 1.400, a za veći, "elistar adventidž", od 125 kubika do  3.200 evra. "Vespa" oznake ET4 s pogonskom mašinom od 150 kubika staje oko 3.600 evra.

Cene velikih i jačih, pravih motora,  kreću se od 5.000 pa sve do 20.000 evra, koliko treba izbrojati za BMW-ov model K 1.200 LT. "Suzukijev" "burgman" s mašinom od 400 kubika staje skromnih pet i po, a "Jamahin" "FZ6 – fejzer" 6.700 evra. Austrijski KTM, model "advenčr" od 990 kubika košta 13.000 evra, a "Kavasakin" "VN 1.600 klasik turer" –1,1  milion dinara.

–  Brze motore uglavnom kupuju mlađi vozači, željni vetra u kosi i pažnje na ulici. Skuteri su popularni zbog izuzetno male potrošnje od svega dva i po do tri litra benzina na sto kilometara. Osim toga, na njima se bez većih problema lako probijate kroz gužvu i zastoje u saobraćaju, a tu je naravno i luksuz da skutere, zbog malih gabarita možete da parkirate gde god poželite – govori Milan Ivanović, mehaničar za dvotočkaše.

Većina kupaca se najradije opredeljuje za skutere do 50 kubika, koji imaju trajnu registraciju. Izdavanje tablica i prateći troškovi staju oko 3.000 dinara, a vlasnik je dužan da svake godine obnavlja osiguranje. Za upravljanje skuterom dovoljno je samo poznavanje saobraćajnih propisa, dok je vozačima mašina sa više od 50 kubika potrebna A kategorija. Polaganje staje oko 150 evra, a neophodna je i godišnja registracija vozila. Za motore od sto kubika, ona košta oko 6.000 dinara, mašine od 600 kubika oko 150, a preko te kubikaže – 200 evra.

M. Lakić

-----------------------------------------------------------

Opasna vožnja motorom

Crni bilans saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali motori kazuje da je ove godine od januara do maja bilo ukupno 238 saobraćajnih nesreća. Što se tiče mopeda, kojih ima znatno više nego jačih motora, broj nezgoda u prvoj polovini tekuće godine porastao je za 19,5 odsto, u poređenju sa istim periodom u toku 2005. godine. Statistika pokazuje i to da su u 61 odsto slučajeva za sudar bili krivi motociklisti, a čak polovina povređenih vozača i suvozača na motorima nije nosila obaveznu zaštitnu kacigu. Saobraćajna policija je protekle godine upozoravala da su motociklisti sve češće uzrok nesreća. Oni su lane, zajedno sa biciklistima i vozačima bicikala s motorom, učestvovali u 4.390 nesreća, u kojima je poginulo 187, a povređeno 3.257 ljudi.