За сваки џеп и узраст

Скутери и мотори постали су саставни део свакодневице на улицама већих градова у Србији. Баш као у Риму, Трсту или Милану између колона аутомобила и аутобуса и код нас се провлаче двоточкаши свих типова и величина. Од  скутера, који стижу из Кине, "кореjаца" и "тајванаца", који у стопу прате италијанске и француске произвођаче, па све до јапанских тркачких машина које развијају брзине веће и од 250 километара на час.

– Продаја је током пролећа и првих дана јуна стагнирала због променљивог времена и кише. С доласком врелих дана знатно је порастао број интересената и купаца, а предвиђања указују да ће овогодишња продаја чак и надмашити лањске резултате – каже Миша Деспот, регионални менаџер "Верано моторса", за продају "Пежоових" скутера.

Он очекује да ће током ове године у Србији бити продато око четири хиљаде двоточкаша. У тај број нису урачунати скутери и мотори који пристижу из увоза. Њихов удео на тржишту није занемарљив јер је, на пример, само током последњих неколико месеци у Србију стигло више стотина мотоцикала које је расходовала италијанска пошта. То су "Пјађови" модели "фри" од 50 и "либерти" од сто кубика, који се продају по цени од 450, односно 900 евра.

– При избору мотоцикла већина купаца се води искључиво ценом, што није исправно. Уштеда од неколико стотина евра касније може донети бројне проблеме, јер у нашој земљи још не постоје сервиси за све моделе који су присутни на тржишту. Због тога можете доћи у ситуацију да, када се мотор поквари, не можете да пронађете делове или ћете морати, што је донекле боља ситуација, да чекате док не стигну из иностранства – објашњава Деспот.

Скутера и мотора на нашем тржишту има за свачији џеп. Најјефтинији су већ поменути италијански поштански половњаци. Следе "кинези", с ценама испод хиљаду евра, који на улицама ипак нису присутнији у већем броју – због слабијег квалитета и лоше финалне обраде. Средњу класу држе модели тајванских и корејских произвођача, с ценама од 1.000 до 2.200 евра за најпродаваније моделе. Традиционално добри "италијани" и "французи" су тек незнатно скупљи, док на класичне моторе – "јапанце", BMW или аустријски КТМ, не треба ни помишљати без пет хиљада евра.

Тако, на пример, у класи скутера, модел "харикен", од 50 кубика, произвођач "Кивеј", стаје хиљаду евра. "Кимков" скутер "вивалити" кошта око хиљаду и по, а "ђилера" "ранер"– 2.400 евра. За најјефтинији "Пежоов" скутер, модел "лудикс", треба издвојити 1.400, а за већи, "елистар адвентиџ", од 125 кубика до  3.200 евра. "Веспа" ознаке ЕТ4 с погонском машином од 150 кубика стаје око 3.600 евра.

Цене великих и јачих, правих мотора,  крећу се од 5.000 па све до 20.000 евра, колико треба избројати за BMW-ов модел К 1.200 ЛТ. "Сузукијев" "бургман" с машином од 400 кубика стаје скромних пет и по, а "Јамахин" "ФЗ6 – фејзер" 6.700 евра. Аустријски КТМ, модел "адвенчр" од 990 кубика кошта 13.000 евра, а "Кавасакин" "ВН 1.600 класик турер" –1,1  милион динара.

–  Брзе моторе углавном купују млађи возачи, жељни ветра у коси и пажње на улици. Скутери су популарни због изузетно мале потрошње од свега два и по до три литра бензина на сто километара. Осим тога, на њима се без већих проблема лако пробијате кроз гужву и застоје у саобраћају, а ту је наравно и луксуз да скутере, због малих габарита можете да паркирате где год пожелите – говори Милан Ивановић, механичар за двоточкаше.

Већина купаца се најрадије опредељује за скутере до 50 кубика, који имају трајну регистрацију. Издавање таблица и пратећи трошкови стају око 3.000 динара, а власник је дужан да сваке године обнавља осигурање. За управљање скутером довољно је само познавање саобраћајних прописа, док је возачима машина са више од 50 кубика потребна А категорија. Полагање стаје око 150 евра, а неопходна је и годишња регистрација возила. За моторе од сто кубика, она кошта око 6.000 динара, машине од 600 кубика око 150, а преко те кубикаже – 200 евра.

М. Лакић

-----------------------------------------------------------

Опасна вожња мотором

Црни биланс саобраћајних несрећа у којима су учествовали мотори казује да је ове године од јануара до маја било укупно 238 саобраћајних несрећа. Што се тиче мопеда, којих има знатно више него јачих мотора, број незгода у првој половини текуће године порастао је за 19,5 одсто, у поређењу са истим периодом у току 2005. године. Статистика показује и то да су у 61 одсто случајева за судар били криви мотоциклисти, а чак половина повређених возача и сувозача на моторима није носила обавезну заштитну кацигу. Саобраћајна полиција је протекле године упозоравала да су мотоциклисти све чешће узрок несрећа. Они су лане, заједно са бициклистима и возачима бицикала с мотором, учествовали у 4.390 несрећа, у којима је погинуло 187, а повређено 3.257 људи.