Šindlerova lista na aukciji

Jedina privatna lista sa spiskom 801 Jevreja, koju je sastavio Oskar Šindler u nameri da ih spase sigurne smrti u nacističkim logorima, biće ponuđena na aukcijskoj prodaji u Njujorku, a početna vrednost iznosi 2,2 miliona dolara.

– To je poslednja kopija liste koja se nalazi u privatnom vlasništvu i prodaću je prvoj osobi koja na aukciji ponudi traženi iznos – izjavio je Geri Zimet, kolekcionar retkih istorijskih spisa i vlasnik liste koji smatra da poseduje „jedan od najvažnijih dokumenata iz Drugog svetskog rata”.

Prema njegovoj izjavi, postojalo je sedam verzija liste, a do sada se znalo da su sačuvane samo četiri. Jedna kopija liste čuva se u američkom Muzeju holokausta, druga u nemačkom Saveznom arhivu, dok su preostale dve u Jad Vašem muzeju u Izraelu.

Poslednja znana kopija ove liste, koja je poslužila kao inspiracija za roman „Šindlerova lista” Tomasa Kenelija i istoimeni film Stivena Spilberga, pronađena je aprila 2009. u arhivi biblioteke u Sidneju i sada se čuva u Izraelu. Radnici Državne biblioteke Novog Južnog Velsa pronašli su tada spisak na 13 strana sa imenima 801 osobe, a kuratorka biblioteke Olven Pryk dokument je opisala kao „krhku i požutelu kopiju originala, otkucanu na pisaćoj mašini”.

– Prema istraživanjima, pronađena lista je na brzinu otkucana 18. aprila 1945. godine, i spasila je 801 osobu od gasnih komora, što je neverovatno dirljiv deo istorije – istakla je tada Pruk za AFP. Ona je objasnila da je postojalo više primeraka liste, koje je Šindler podelio nacistima sa zahtevom da poštede njegove radnike, iako je Spilbergov film sugerisao da je postojao samo jedan takav dokument.

Za roman „Šindlerova lista”, prvobitno objavljen pod nazivom „Šindlerova barka”, australijski pisac Tomas Keneli nagrađen je Bukerovom nagradom 1982, a prema tom romanu 1993. godine Stiven Spilberg realizovao je dramu „Šindlerova lista”, koja je osvojila sedam Oskara, za najbolji film i režiju, adaptirani scenario, fotografiju, montažu, scenografiju i muziku.

Oskar Šindler (1908-1974), koga je u Spilbergovom filmu igrao Lajam Nison, ostao je upamćen kao nemački industrijalac koji je za vreme Drugog svetskog rata spasao 1.100 Jevreja sigurne smrti u holokaustu, zapošljavajući ih u svojim fabrikama u Češkoj i Poljskoj. Kao oportunistički biznismen, Šindler je bio jedan od mnogih koji je video profit u nemačkoj invaziji Poljske 1939. godine. Dobio je vlasništvo nad fabrikom u Krakovu u kojoj se proizvodilo emajlirano posuđe za potrebe vojske, a uz pomoć knjigovođe Isaka Šterna (u filmu ga je igrao Ben Kingsli), Šindler je pridobio oko 1.300 Jevreja da rade. Šindler je bio svedok iznenadnog upada Nemaca u Krakovski geto 1942. tokom kojeg su Jevreji odvedeni u koncentracione logore. Prema svedočenjima, on je bio uverljiva osoba, privrednik koji se često bunio, zbog čega je čak tri puta privođen, a svojim šarmom, lukavošću i moći ubeđivanja, uspeo je da radnike spase od odlaska u logore.

Ni danas niko sa sigurnošću ne zna koji su bili Šindlerovi motivi da spase Jevreje, ali mnogi često citiraju njegovu rečenicu: „Znao sam ljude koji su radili za mene, a kada ih znate prema njima se morate ophoditi kao prema ljudskim bićima”.

-----------------------------------------------------------

Odlikovan u Jad Vašem muzeju

Posle rata, Šindler je emigrirao u Argentinu gde je bankrotirao, a

u Nemačku se vratio 1958. i nastanio u Frankfurtu. Pet godina kasnije, odlikovan je u Memorijalnom centru za holokaust Jad Vašem, kao „Pravednik među narodima”. Tada, Šindler je bio tek treći katolik koji je dobio ovo priznanje za borbu protiv antisemitizma. Preminuo je 1974. u 66. godini, a sahranjen je u Jerusalimu.

Ivan Aranđelović