Verovali smo Voltu Dizniju

Uručenjem nagrade za životno delo našem istaknutom animatoru, karikaturisti, ilustratoru i strip crtaču Borislavu Šajtincu, večeras u 19.30 sati u dvorani Kulturnog centra Beograda počinje 57. beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji će proglasiti otvorenim ministar kulture Nebojša Bradić.

Pre uručenja nagrade, u istoj sali biće priređena retrospektiva Šajtinčevih filmova, a biće promovisana i monografija koju je priredio novinar Vladimir Lazarević, a izdavač je Direkcija Festa, organizator festivala.

Po diplomiranju na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Akademiji lepih umetnosti u Parizu, Šajtinac (Melenci, 1930. godine) počeo je karijeru kao autor humorističkih crteža u beogradskom „Ježu” i zagrebačkom „Kerempuhu”. U oblast animiranog filma, počeo je 1966. radeći na filmovima „Zaljubljen u tri kolača” i „Pardon”, a u dokumentarnom filmu delom „Konferencija životinja”. Stvarao je u studiju za animaciju u novosadskom „Neoplanta filmu”, a sa Nikolom Majdakom realizovao je film „Izvor života”, inspirisan radom srpskog baroknog slikara Hristofora Žefarovića.

Šajtinac je svojevremeno izjavio da su njegovi filmovi „žive priče o živim ljudima u živom okruženju, koji su pretvoreni u crtane likove kako bi dobili univerzalni oblik”.

Kada razmišlja o filmu, Šajtinac se često „zaustavi kod Čarlija Čaplina i u vremenu u kome su nastali filmovi koje danas svrstavamo u istoriju, u istoriju u kojoj nije izgovorena ni jedna jedina reč”.(/slika2)

– Na tu čudnovatu istoriju pokušavam da nadovežem nešto što je vrlo slično obliku i sadržaju neme epohe, a to je animirani film. Zar nisu likovi iz tih filmova, vrlo često, izgledali kao da su nacrtani ili kao da su vođeni nevidljivim koncima, a njihovi pokreti nekada smešni, nekada tužni, kao da su bili izvedeni rukom skrivenog crtača? Ali, zvučni film je ukrutio i ruku tog skrivenog crtača – smatra Šajtinac koji je za svoja dela „Nije ptica sve što leti”, „Most” i „Trijumf” nagrađivan na festivalima u Oberhauzenu, Krakovu, Anesiju, Čikagu, Majamiju i Lokarnu, a crteži su mu objavljivani u „Algemajne cajtungu”, „Mondu” i „Plejboju”.

– Posle nespornog genija, Diznija, animirani film je krenuo u različitim pravcima u traženju izraza i sopstvenog jezika. Mogućnosti su ogromne, neiscrpne, pa verovatno zato izgleda da je svakim novim filmom počinjala i nova epoha u ovom žanru. Bitno je to da se od Diznija pa naovamo razvodnio, kako u vizuelnom tako i u sadržinskom smislu, preživljavajući transformacije i metamorfoze brže i eksplozivnije nego igrani film – kaže Šajtinac koji trenutno radi na novom animiranom filmu „Hotel sa 12 zvezdica”.

Animacija kreira beskonačni svet pokreta, prostora, vremena, zvuka i boje, stvarajući forme koje su dovedene, često, do totalne apstrakcije kompjuterskih i programiranih doživljaja, smatra Šajtinac i dodaje:
– Verovali smo Dizniju, mogli smo da opipamo njegove potpuno izmišljene likove i predmete. Prisvajali smo ih. Bili su naši. Postajali su. U novije vreme, munjevitim usponom, animirani film osvojio je nove i neslućene kvalitete u specifičnom filmskom izrazu, nove estetske vrednosti i neograničenu projekciju vizuelnih zamisli – ističe Šajtinac, i dodaje da „po svojim osećanjima pripada evropskoj kulturi”.

I. Aranđelović