Веровали смо Волту Дизнију

Уручењем награде за животно дело нашем истакнутом аниматору, карикатуристи, илустратору и стрип цртачу Бориславу Шајтинцу, вечерас у 19.30 сати у дворани Културног центра Београда почиње 57. београдски фестивал документарног и краткометражног филма, који ће прогласити отвореним министар културе Небојша Брадић.

Пре уручења награде, у истој сали биће приређена ретроспектива Шајтинчевих филмова, а биће промовисана и монографија коју је приредио новинар Владимир Лазаревић, а издавач је Дирекција Феста, организатор фестивала.

По дипломирању на Академији ликовних уметности у Београду и на Академији лепих уметности у Паризу, Шајтинац (Меленци, 1930. године) почео је каријеру као аутор хумористичких цртежа у бeоградском „Јежу” и загребачком „Керемпуху”. У област анимираног филма, почео је 1966. радећи на филмовима „Заљубљен у три колача” и „Пардон”, а у документарном филму делом „Конференција животиња”. Стварао је у студију за анимацију у новосадском „Неопланта филму”, а са Николом Мајдаком реализовао је филм „Извор живота”, инспирисан радом српског барокног сликара Христофора Жефаровића.

Шајтинац је својевремено изјавио да су његови филмови „живе приче о живим људима у живом окружењу, који су претворени у цртане ликове како би добили универзални облик”.

Када размишља о филму, Шајтинац се често „заустави код Чарлија Чаплина и у времену у коме су настали филмови које данас сврставамо у историју, у историју у којој није изговорена ни једна једина реч”.(/slika2)

– На ту чудновату историју покушавам да надовежем нешто што је врло слично облику и садржају неме епохе, а то је анимирани филм. Зар нису ликови из тих филмова, врло често, изгледали као да су нацртани или као да су вођени невидљивим концима, а њихови покрети некада смешни, некада тужни, као да су били изведени руком скривеног цртача? Али, звучни филм је укрутио и руку тог скривеног цртача – сматра Шајтинац који је за своја дела „Није птица све што лети”, „Мост” и „Тријумф” награђиван на фестивалима у Оберхаузену, Кракову, Анесију, Чикагу, Мајамију и Локарну, а цртежи су му објављивани у „Алгемајне цајтунгу”, „Монду” и „Плејбоју”.

– После неспорног генија, Дизнија, анимирани филм је кренуо у различитим правцима у тражењу израза и сопственог језика. Могућности су огромне, неисцрпне, па вероватно зато изгледа да је сваким новим филмом почињала и нова епоха у овом жанру. Битно је то да се од Дизнија па наовамо разводнио, како у визуелном тако и у садржинском смислу, преживљавајући трансформације и метаморфозе брже и експлозивније него играни филм – каже Шајтинац који тренутно ради на новом анимираном филму „Хотел са 12 звездица”.

Анимација креира бесконачни свет покрета, простора, времена, звука и боје, стварајући форме које су доведене, често, до тоталне апстракције компјутерских и програмираних доживљаја, сматра Шајтинац и додаје:
– Веровали смо Дизнију, могли смо да опипамо његове потпуно измишљене ликове и предмете. Присвајали смо их. Били су наши. Постајали су. У новије време, муњевитим успоном, анимирани филм освојио је нове и неслућене квалитете у специфичном филмском изразу, нове естетске вредности и неограничену пројекцију визуелних замисли – истиче Шајтинац, и додаје да „по својим осећањима припада европској култури”.

И. Аранђеловић