Nisam bio siguran kako Avdo sada izgleda

Vest o ponovnom susretu Emira Kusturice i Abdulaha Sidrana, posle 19 godina, i o njihovom pomirenju, obišla je balkansku čaršiju brzinom munje i izazvala pozitivne reakcije. Na molbu da za „Politiku” ovim povodom da izjavu i prokomentariše ovaj „istorijski susret”, Emir Kusturica je, umesto izjave, ponudio slikovitu i duhovitu opservaciju, pravu kratku priču.

– Blaga uznemirenost koju sam osećao kada sam kolima išao prema Goraždu, pretvorila se u pravo ushićenje. Po dogovoru, trebalo je da me Avdo čeka na platou ispred goraždanske pravoslavne crkve, ali je problem bio da ja nisam bio siguran kako on sada izgleda, a činilo mi se da njega tamo nije bilo. Pozvao sam ga telefonom i pitao: „Đe si”, a on reče: „Dva minuta ispred”. „Dolaziš li?”, upitao me Sidran, „jedino ako nemaš nešto da završiš u crkvi”. A ja mu rekoh: „Imam, ali neću sad”, jer je na taj dan preminuo jedan moj veliki sarajevski prijatelj, pa sam hteo da mu u crkvi upalim sveću…

Kada smo se konačno ugledali, rekao sam Avdi: „Isti si k’o što si i bio, samo me podsećaš na braću Todorović”, a to su bili snagatori, strah i trepet i dva najjača tipa nekada u Sarajevu.

Avdo će na to meni: „Šta je s njima, jesu li živi?”, a ja uzvratih: „Živi su, hvala bogu”, da bi već sledećeg trenutka, dok smo hodali ka njegovoj kući, ugledavši jednog čoveka koji je tu stajao, iznenada progovorio: „Pazi, idi na drugu stranu, ono ti je kreten!”…

Nastavak ponovnog susreta između nekada velikih prijatelja i plodotvornih saradnika, Kusturice i Sidrana, prema kazivanju Kusturice, tekao je ovako:

– Kada sam ušao u predsoblje Avdove kuće, ugledao sam skinute cipele. Upitao sam ga hoću li i ja da ih skinem, a on reče: „Treba Emire, videćeš – mnogo je lepše”. A onda smo se popeli kod njega, na prvi sprat. Seli smo i ponašali se kao administrativni evidentičari, jer smo počeli da nabrajamo ko je sve umro, a ko je živ. Saberi oduzmi, došli smo do pozitivnih rezultata. Eto, tako vam je to bilo, kaže za „Politiku” Kusturica.

A hoće li doći do ponovne saradnje između dva barda, upitasmo Kusturicu, i hoće li se iz toga roditi kakav zajednički film, kako to u svojim izjavama nagoveštava Abdulah Sidran?

– Hoće, kaže Kusturica, ali je problem što ja imam da radim i da se raspadnem u naredne četiri godine…

D. Lakić

-------------------------------------------------------------------------

Hoćemo li? Hoćemo! Ruka! Ruka!

Abdulah Sidran specijalno za „Politiku” potvrdio susrete sa Emirom Kusturicom i dogovor oko snimanja novog filma

Goražde–Vest da je konačno, nakon dužih najava, došlo do pomirenja i čak tri susreta poznatog predratnog filmskog tandema Abdulaha Sidrana i Emira Kusturice, Sidran je lično potvrdio u ekskluzivnoj izjavi za „Politiku”, i to baš pred put u Sarajevo, gde će se podvrći manjem hirurškom zahvatu.

–Vesti su tačne, mada se susret u Goraždu trefio baš prvoga aprila, na međunarodni dan šale! Na Kustinom Mećavniku, u Mokroj Gori smo se sreli šestoga aprila, na dan oslobođenja Sarajeva, što je opet neka simbolika– kaže Sidran. (/slika2)

O čemu ste konkretno razgovarali?

„O svemu, bogami, više od sedam sati. Poslovne stvari – moguće tekstove, teme i ideje –evidentirali smo sve što bi se moglo ekranizovati, a o saradnji se dogovorili načelno u onom našem starom stilu: Hoćemo li? Hoćemo! Ruka! Ruka!”, pojašnjava Sidran.

Dugo se niste videli, o čemu ste još pričali, osim posla?

–A bogami najviše vremena propitivali jedan drugoga. Ko je kome umro, ko kome ostao živ, šta je bilo s ovim, šta s onim..., kazuje Sidran.

Kad planirate novi susret sa Kusturicom?

„Evo upravo idem u Sarajevo, gde će mioperisati nešto na grlu. Nije dobro, ali ću odmah, trkom, u Goražde, akobogda već ovog vikenda,izjavio je specijalno za „Politiku” Abdulah Sidran, inače redovan čitalac našeg lista.

Podsećamo, „Politika” je početkom januara ove godine objavila širi intervju sa prvim piscem BiH i ekskluzivnim scenaristom najboljih filmova Emira Kusturice, u kome je najavio moguću obnovu njihove saradnje, koju želi finansijski da podrži jedan italijanski biznismen, zaljubljenik u Kusturičina filmska ostvarenja, posebno u film „Sjećaš li se Doli Bel”.

Slavko Heleta