Нисам био сигуран како Авдо сада изгледа

Вест о поновном сусрету Емира Кустурице и Абдулаха Сидрана, после 19 година, и о њиховом помирењу, обишла је балканску чаршију брзином муње и изазвала позитивне реакције. На молбу да за „Политику” овим поводом да изјаву и прокоментарише овај „историјски сусрет”, Емир Кустурица је, уместо изјаве, понудио сликовиту и духовиту опсервацију, праву кратку причу.

– Блага узнемиреност коју сам осећао када сам колима ишао према Горажду, претворила се у право усхићење. По договору, требало је да ме Авдо чека на платоу испред горажданске православне цркве, али је проблем био да ја нисам био сигуран како он сада изгледа, а чинило ми се да њега тамо није било. Позвао сам га телефоном и питао: „Ђе си”, а он рече: „Два минута испред”. „Долазиш ли?”, упитао ме Сидран, „једино ако немаш нешто да завршиш у цркви”. А ја му рекох: „Имам, али нећу сад”, јер је на тај дан преминуо један мој велики сарајевски пријатељ, па сам хтео да му у цркви упалим свећу…

Када смо се коначно угледали, рекао сам Авди: „Исти си к’о што си и био, само ме подсећаш на браћу Тодоровић”, а то су били снагатори, страх и трепет и два најјача типа некада у Сарајеву.

Авдо ће на то мени: „Шта је с њима, јесу ли живи?”, а ја узвратих: „Живи су, хвала богу”, да би већ следећег тренутка, док смо ходали ка његовој кући, угледавши једног човека који је ту стајао, изненада проговорио: „Пази, иди на другу страну, оно ти је кретен!”…

Наставак поновног сусрета између некада великих пријатеља и плодотворних сарадника, Кустурице и Сидрана, према казивању Кустурице, текао је овако:

– Када сам ушао у предсобље Авдове куће, угледао сам скинуте ципеле. Упитао сам га хоћу ли и ја да их скинем, а он рече: „Треба Емире, видећеш – много је лепше”. А онда смо се попели код њега, на први спрат. Сели смо и понашали се као административни евидентичари, јер смо почели да набрајамо ко је све умро, а ко је жив. Сабери одузми, дошли смо до позитивних резултата. Ето, тако вам је то било, каже за „Политику” Кустурица.

А хоће ли доћи до поновне сарадње између два барда, упитасмо Кустурицу, и хоће ли се из тога родити какав заједнички филм, како то у својим изјавама наговештава Абдулах Сидран?

– Хоће, каже Кустурица, али је проблем што ја имам да радим и да се распаднем у наредне четири године…

Д. Лакић

-------------------------------------------------------------------------

Хоћемо ли? Хоћемо! Рука! Рука!

Абдулах Сидран специјално за „Политику” потврдио сусрете са Емиром Кустурицом и договор око снимања новог филма

Горажде–Вест да је коначно, након дужих најава, дошло до помирења и чак три сусрета познатог предратног филмског тандема Абдулаха Сидрана и Емира Кустурице, Сидран је лично потврдио у ексклузивној изјави за „Политику”, и то баш пред пут у Сарајево, где ће се подврћи мањем хируршком захвату.

–Вести су тачне, мада се сусрет у Горажду трефио баш првога априла, на међународни дан шале! На Кустином Мећавнику, у Мокрој Гори смо се срели шестога априла, на дан ослобођења Сарајева, што је опет нека симболика– каже Сидран. (/slika2)

О чему сте конкретно разговарали?

„О свему, богами, више од седам сати. Пословне ствари – могуће текстове, теме и идеје –евидентирали смо све што би се могло екранизовати, а о сарадњи се договорили начелно у оном нашем старом стилу: Хоћемо ли? Хоћемо! Рука! Рука!”, појашњава Сидран.

Дуго се нисте видели, о чему сте још причали, осим посла?

–А богами највише времена пропитивали један другога. Ко је коме умро, ко коме остао жив, шта је било с овим, шта с оним..., казује Сидран.

Кад планирате нови сусрет са Кустурицом?

„Ево управо идем у Сарајево, где ће миоперисати нешто на грлу. Није добро, али ћу одмах, трком, у Горажде, акобогда већ овог викенда,изјавио је специјално за „Политику” Абдулах Сидран, иначе редован читалац нашег листа.

Подсећамо, „Политика” је почетком јануара ове године објавила шири интервју са првим писцем БиХ и ексклузивним сценаристом најбољих филмова Емира Кустурице, у коме је најавио могућу обнову њихове сарадње, коју жели финансијски да подржи један италијански бизнисмен, заљубљеник у Кустуричина филмска остварења, посебно у филм „Сјећаш ли се Доли Бел”.

Славко Хелета