Najmanje dugujemo ali brzo zajmimo,

Građani Srbije i dalje su manje zaduženi nego sve komšije u okruženju, ali se u poslednje tri godine veoma užurbano zajme. Tim sajta www.kamatica.com došao je u svojim istraživanjima do ocene da je situacija kod nas, ipak, mnogo povoljnija nego kod naših suseda, pogotovo ako se uporede prosečna primanja s brojem zaposlenih.

Istraživanje je obuhvatilo samo zaduženost fizičkih lica u poslovnim bankama.

Najzaduženiji od 2007. do 2010. su stanovnici Grčke i Hrvatske, a najveći rast zaduženosti beleže Makedonija, Crna Gora i Rumunija.

Najviši rast zaduženosti stanovništva je u zemljama koje su bile relativno najmanje zadužene i kod kojih je došlo do osetnije privredne ekspanzije. U strukturi rasta zaduženosti najvećim delom su zastupljeni stambeni i krediti za refinansiranje. Grupe zemalja sa najvećom zaduženošću stanovništva i rastom dugova građana u protekle tri godine imaju i najveće probleme sa neredovnim otplatama kredita.

Tokom 2007. i većim delom 2008. godine, zemlje poput Srbije, Crne Gore, Rumunije i Bugarske, pa delom Makedonije i Bosne i Hercegovine, imale su vrlo visok stepen privrednog rasta. Kod Rumunije i Bugarske rast je bio rezultat pridruživanja EU i znatnih priliva stranih investicija, dok je razvoj u ostalim zemljama bio prvenstveno zasnovan na privatizacijama i ulaganjima u nekretnine.

Krajem 2008. dolazi do oštrog udara svetske ekonomske krize, koja se u regionu najpre manifestovala krizom poverenja u banke i znatnim povlačenjem štednje stanovništva, a potom i osetnim padom privredne aktivnosti i rastom nezaposlenosti. Sve ovo je rezultiralo povećanjem neredovnih otplata kredita. Da bi se premostio problem ekonomske krize i stanovništvu donekle pomoglo u otplati, stimulisano je dodatno zaduživanje kako kroz programe subvencionisanja kredita, tako i kroz refinansiranje postojećih i produženje roka otplate uz niže mesečne obaveze.

Visoko zadužene zemlje, na prvom mestu Grčka i Hrvatska, uprkos velikim problemima i dalje beleže rast zaduženosti. Primetno je da Grčka znatno obuzdava zaduživanje, kako na nivou zemlje, tako i stanovnika – samo dva odsto u protekle tri godine. Hrvatsko stanovništvo se i dalje ubrzano zadužuje i danas je svaki stanovnik zadužen sa četiri hiljade evra, a svaki zaposleni sa 10.000 evra. Posebno zabrinjavajuće u vezi sa ovom zemljom je to što i dalje prosečne plate ne prate dinamiku rasta kredita.

Imajući u vidu zaposlenost i prosečnu zaradu u zemljama u regionu, visoku zaduženost imaju i Crna Gora, Rumunija i Bosna i Hercegovina. U srednje zadužene zemlje, prema kriterijumu zaduženosti stanovništva, mogu se ubrojati Srbija, Slovenija i Bugarska, koja je na granici visoke zaduženosti.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina, trenutno imaju prosečnu zaduženost po zaposlenom oko 5.500 evra, što je u poređenju sa prosečnim platama u ovim zemljama izuzetno visoka zaduženost, posebno u slučaju Bosne i Hercegovine.

Srbija ima zaduženost po zaposlenom oko dve hiljade evra. To je bezmalo tri puta manje nego u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ili čak pet puta manje od Hrvatske. Čak i kada se na ovo poređenje dodaju prosečne zarade u konkretnim zemljama, stanovništvo Srbije se mnogo ozbiljnije ponaša od građana susednih zemalja – Hrvatska ima oko 2,5 puta veću prosečnu zaradu, a Crna Gora 1,3 puta više nego Srbija.

Značajan uticaj na ovakve odnose je imala i restriktivna politika NBS, koja je pre nekoliko godina uvela ograničenja u zaduživanju stanovništva na 30, odnosno na 50 odsto za stambene kredite. Sličnu politiku danas pokušavaju da sprovedu i centralne banke naših suseda, ne bi li obuzdale ogroman rast zaduženosti stanovništva.

Trend u dinamici zaduživanja stanovništva u zemljama u regionu predstavlja značajna neuravnoteženost između rasta kredita u odnosuna prosečne zarade. Ovakav trend bi mogao u budućem periodu mnoge građane dovesti do velikih problema u otplati kredita.

S. K.