Čačansko sveznanje

Čačak – U Međuopštinskom istorijskom arhivu u Čačku juče je predstavljena knjiga „Istorija Čačka – Hronologija od praistorije do 2000. godine“, nastala petogodišnjim trudom autora Lele Pavlović i Gorana Davidovića, poslenika ove kuće. Povesnica sadrži sve važne događaje, likove i datume iz trajanja ovog mesta, 2.928 imena i 494 biografije zavičajaca. Ovo je bio treći pokušaj da se sačini istorija kraja, a redove koji slede probrali smo sa ukupno 559 stranica ovog „čačanskog sveznanja“.

Najstarija naselja na čačanskom području obrazovali su stanovnici protostarčevske regije, oko 5.000 godina pre nove ere, dok o rimskom dobu svedoče dva žrtvenika u slavu Jupitera i Dijane (197. i 253. godina naše ere).

Za vreme Stefana Nemanje, kraj je bio pod vlašću njegovog brata Stracimira koji je ovde podigao kraljevski manastir Moravski Gradac (1190), gde je i danas crkva Svetog vaznesenja. Ali, pre toga (od 924. do 928), Srbija i Čačak bili su pod vlašću Bugara posle čijeg sloma se vratila Vizantija. Car Dušan poveljom poručuje da je (1355) od kralja Milutina dobio „u Loznici vinograde“ (na Jelici), vek kasnije (1459) Turci su ušli u Čačak.

U Ovčar Banji je 1602. građen manastir Blagoveštenje a turski putopisac Elvija Čelebija, posetivši ovaj kraj (1660–1663), beleži: „Kasaba Čačak u stara vremena bila je selo pa se tokom vremena, zbog dobre klime, stanovništvo namnožilo, tako da je mesto postalo naselje divno kao rajski vrt“. U Čačku je tada bilo sedam džamija, tri medrese, tri tekije, četiri škole, dva hana, jedan amam i 20 dućana.

Austrijanci su, ušavši u Čačak (1717), zatekli 150 turskih kuća i vladali do 1739. godine. Za njihove uprave starešina ovdašnje carine bio je Paul Cimerman, bolnici u Čačku naloženo je da ne prima vunu zbog buva koje mogu preneti kugu (1731), a preko Čačka je išlo krijumčarenje srebra sa Rudnika u Tursku (1732). Turci se vraćaju septembra 1739. i crkvu ponovo pretvaraju u džamiju. Minare još jednom vraćaju posle sloma Prvog srpskog ustanka.

Knez Vasa Popović (1826 ) izvestio je knjaza Miloša Obrenovića da su tokom prethodne godine, nadajući se knjaževom dolasku, sve puteve od Trstenika do Čačka poravnali i otvorili za kolski saobraćaj. Zatim (1831) istom gospodaru javio da su se poslednji čačanski Turci iselili u Užice.

Prvi okružni fizikus, dr Karlo Bajloni, položio je zakletvu (16. juna 1841) u prisustvu sveštenika Popovića: „Zaklinjem se da ću siromahu kao i bogatom ravnom revnostju u pomoć priticati, tako mi Gospod bog pomogao“. Iz Rume se (1848) doselio Ferdinand Kren i počeo da proizvodi pivo i konjak i prodaje kafanama i hotelima u čitavoj Srbiji, a 1864. uzima veru.

Knjaz Miloš je preporučio (8. oktobra 1859) da se povuče telegrafska žica od Kragujevca do Čačka, a na dočeku knjaza Mihaila u Čačku (12. septembra 1861) ispečena dva vola i služeni vino i rakija.

Čačak je 1876. imao 1.393 muškarca, 897 žena, 60 dobeglih u Srbiju i 97 kažnjenika, te 197 dućana. Dragutin Gavrilović (rođen 2. maja 1882), branilac Beograda 1915, stekao je Karađorđevu zvezdu i 20 odlikovanja, od kojih 12 za ratne zasluge.

Železnička pruga Kraljevo–Čačak predata u saobraćaj 2. aprila 1911, a 5. aprila Nadežda Petrović izlagala slike u Rimu. Prvi srpski vojnik koji je ušao u Čačak vraćajući se sa Solunskog fronta bio je narednik Milan Gavrović (25. oktobra 1918. u 10.00 sati), krajem godine Nikola Terzić, vozač pri engleskoj vojsci, dovezao prvi automobil u Čačak.

Besplatni kurs na „singer“ šivaćoj mašini počeo je 6. jula 1926, kad je mesto imalo 6.780 stanovnika. Budimir Davidović, ratni invalid i nosilac dve Karađorđeve zvezde, piše (24. aprila 1942) predsedniku srpske vlade Milanu Nediću: „Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom i još dvoje sitne dece“.

Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom posetio Čačak na povratku iz Crne Gore (24. septembar 1959). U prodaji se prvi put pojavili frižideri proizvedeni u čačanskoj „Slobodi“ (15. juna 1961) a šest dana kasnije radnici „Cera“ završili postavljanje televizijskog stuba na vrhu Ovčara, visokog 108 metara (104 bez antene).

Poslednji list u knjizi kaže da je nekoliko hiljada Čačana (5. oktobra 2000) organizovano krenulo u Beograd na demonstracije koje su dovele do pada režima Slobodana Miloševića.

Gvozden Otašević