Veseli buket malih Marjanovića

Gornji Milanovac – Jednosoban stan u potkrovlju sedmospratnice: kuhinja u predsoblju, ostalo ispregrađivano da bi se dobio trosoban, u najmanjoj sobi kreveti na sprat. A u stanu osmoro malih Marjanovića – vri kao u košnici. Pardon, desetoro ih je! Mama Danijela i tata Saša, takođe, stanuju ovde.

– Najgore je iza nas, a to je period kada smo živeli od dečjeg dodatka na četvoro dece, po našem zakonu je sve iznad toga „višak“, i od pomoći dobrih ljudi. Pre dve godine Saša je dobio posao u firmi „Vapeks“, i to, obavezno napišite, zahvaljujući „Politici“ koja je tada opisala muke milanovačke porodice sa najviše dece. Jeste, jedna radnička plata je malo za desetora usta, ali kako je tek bilo bez ijedne. Još da i ja dobijem kakav-takav posao i, čini mi se, ne bismo imali na šta da se žalimo – dočekala nas je mama Danijela.

Stefan, Milan, Goran, Nenad, pa blizanci Kristina i Marko, potom Sanja i na kraju Nemanja. Svi su se „spakovali“ u 11 leta, između 14 i tri godine. Svakog jutra, Danijela isprati šest đaka u osnovnu školu, Sanju odvede u predškolsko, a Nemanju u vrtić. I nije joj, kaže, ništa teško. Isto tvrdi i tata Saša:

– Želeli smo, bez obzira na sve, što više dece i, hvala bogu, imamo ih. Baš smo bogati, ne šalim se. Kad sam bio bez zaposlenja, radio sam svašta, kopao kanale, krčio po selima vrzine, supruga i ja smo „stezali kaiš“, ali deca su morala da imaju što im treba. Ponajviše su imali najvažnije – roditeljsku ljubav.

Kada ih je „Politikin“ reporter posetio pre dve godine, mališani su se žalili da im nedostaje „samo kompjuter“. Svi njihovi drugari ga imaju, samo mali Marjanovići nemaju. E, sad je imaju!

– Tata je, prošle jeseni od plate kupio jedan polovan kompjuter. Svi smo se na njemu smenjivali, čak je i Nemanja udarao prstićima po tastaturi. Ali, bliži se kraj školske godine, pa je mama isključila kompjuter iz struje, jer smo počeli slabije da učimo, naročito sam ja popustio – pomalo nam se žali Milan, učenik sedmog razreda.

Ali, sačekaće još mesec i po, završiće se i duga školska godina, pa će junaci kompjuterskih igrica ponovo da se rastrče po ekranu monitora.

Bio bi greh da ovu priču ne završimo prelepom vešću. Markova bliznakinja Kristina je prvačić, odlikaš, bolji đak od sve petoro braće, hvaljena od učiteljice. Tek je vest ako dodamo da devojčica od rođenja boluje od paralize, nedavno je operisana i sad, bez ičije pomoći, hoda. Operaciju su izveli moskovski lekari, a troškove platila Sašina firma čiji su većinski vlasnici Rusi.

Boško Lomović