Profit ima svoju logiku

Od našeg specijalnog izveštača

Maribor, maja – Kupujući za deset miliona evra 55,1 odsto državnog paketa akcija u kragujevačkoj Kredi banci početkom ovog proleća otpočeli smo realizaciju nove poslovne politike – da pređemo sadašnje regionalne granice i upustimo se u utakmicu sa jakom konkurencijom na sve perspektivnijem srpskom tržištu.

Ali to nikako ne znači da u Srbiju idemo da bi pravili gubitke. Nipošto.

Profit ima svoju neumitnu logiku, a to podrazumeva da se i rad te naše najnovije akvizicije mora prilagoditi standardima, koji važe za ceo sistem, a u okviru toga sleduje i preispitivanje sadašnjeg broja zaposlenih u Kredi banci, rekao je predsednik uprave Nove kreditne banke u Mariboru, Matjaž Kovačič, grupi srpskih novinara koji su ovih dana posetili tu, drugu po snazi, slovenačku banku ne bi li se na licu mesta osvedočili o planovima tog novog „igrača” na našem terenu.

– Ne bih voleo da se naš prvi susret pretvori u obrazlaganje i objašnjavanje naše namere da do kraja ove godine sadašnjih 719 zaposlenih u Kredi banci svedemo na oko 400. Ta banka, jednostavno, ima preveliki broj zaposlenih. Ona i bukvalno radi samo za plate. Zbog toga i gubici. Mi sa 1.456 zaposlenih pravimo više od 5,7 milijardi, a Kredi banka svega 20 miliona evra”, dokazivao je Kovačič svoju, ali i odlučnost uprave da racionalizuje broj zaposlenih.

Troškovi radne snage u Sloveniji su oko 55 odsto, a u Kredi banci i preko sto procenata. Nema te banke, tvrdi sagovornik, koja može da opstane na tržištu s takvim izdacima.

Na prilično skromnom spisku prekobrojnih nalazi se 71 radnik. Tu su uglavnom dobrovoljci i oni koji su „zreli za penziju”. Ostali će krenuti po pravilima iz kolektivnog ugovora.

Andrej Plos, član uprave NKBM, kaže da odluka o dolasku na tržište Srbije nije doneta preko noći. Dugo se ispitivao teren i tražila pogodna banka koja će im omogućiti valjanu ulaznicu za tržište koje je u usponu. U Srbiji, po njegovom mišljenju, najjača banka ima svega desetak procenata tržišnog udela. Ima, dakle, prostora i za nove banke.

Osim toga Srbija u izvozu pravi svega petinu, a Slovenija više od 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. Privreda Srbije u pristupanju EU mora da pojača svoj izvozni tempo, a za tako nešto biće joj potreban kapital, pa i onaj koji će joj po najprihvatljivijim uslovima ponuditi i NKBM.

I Kovačiču i Plosu savršeno je jasno da ih u Srbiji ne čekaju med i mleko. Novac je skup i teško ga je „prodati”, ne samo zbog visokih kamata, već i zato što je veliki broj potencijalnih klijenata u veoma teškoj besparici.

Manja Skernišak, takođe član uprave, najavljuje uvođenje novih „kompleksnijih bankarskih proizvoda”. Na pitanje, šta to konkretno znači, Skernišak odgovara da će u početku pokušati da svoj posao prošire sa poslovnim prijateljima, slovenačkim firmama s kojima već rade u Srbiji i kojima su već odobrili 80 miliona evra zajmova. Veoma se ozbiljno razmatraju i mogućnosti projektnog finansiranja svakog posla koji može partnerima da donese zaradu. Pogotovo u izvozu.

Kredi banka trenutno ima stotinak poslovnica i filijala u više od 50 mesta u Srbiji, ali ih, recimo, uopšte nema u Vojvodini. Plos kaže da će se pod lupu novog rukovodstva banke staviti i regionalna mreža poslovnih jedinica. Neke će biti ugašene, ali druge otvorene. Cilj je da Kredi banka najkasnije za pet godina dostigne oko 300 miliona evra ukupnog prihoda, a da krajem 2011. ili tokom 2012. izađe iz zone gubitaka.

Ulaznica za naše tržište je dosta skupa, ocenili su sagovornici srpskih novinara, ali povratka nazad – nema. Ne dolaze da bi se vratili neobavljena posla. Otuda i uverenje da će za nekoliko godina u broj zaposlenih, kojih je sada po svim merilima, previše, opet početi da raste.

----------------------------------------------

Dolaze privrednici

Kao jedan od najboljih načina za pravljenje biznisa, Manja Skernišak je za kraj maja najavila dolazak u Srbiju 70 njihovih najboljih klijenata iz Slovenije. Oni će boraviti u Beogradu i Kragujevcu i susresti se sa svim zainteresovanim poslovnim ljudima u Srbiji. Dobro poznavanje ljudi veoma često je, kaže, mnogo važnija činjenica nego ugovori.

Slobodan Kostić