Božji hramovi u vrtlogu rata
Napad izraelskih borbenih aviona na istok Libana doveo je Balbek, čuveni gradić iz doline Beke, pod reflektore javnosti, a da nije u pitanju arheološko nalazište dobro očuvanih rimskih ostataka ili tradicionalni letnji festival kojim se pročuo širom sveta.
Odavno poznat kao tvrdo uporište Hezbolaha, što je glavni razlog izraelskog najnovijeg vazdušnog desanta, Balbek se tako ponovo našao u ratnom vrtlogu kojim, inače, obiluje duga istorija nekada izuzetno važnog raskršća "na putu svile".
Ugnjezden blizu granice sa Sirijom menjao je, kroz vekove, vladare i njihove stilove, ali ono što je ostalo sačuvano na kraju govori o jednom vremenu u kojem su vrhunski majstori podigli takve grandiozne građevine čija veština je ostala enigma za brojne stručnjake.
Ulaz u arheološki kompleks koji se prostire 300 metara u dužini i koji se jednim delom naslanja na moderno naselje, obavezno se plaća, a ljubazni vodiči do u detalje pričaju o davnašnjoj slavi Neronovog doba i imperatora Avgusta koji je želeo da sagradi tako veliki i raskošni monument koji će biti ni manje ni više do svetsko čudo. Reč preterivanje, u ovom slučaju, zaista ne važi jer i letimičan pogled na nekoliko detalja što je ostalo od dva centralna hrama: glavnog Jupiterovog i Bahusovog, akustičnog amfiteatra, prostranog heksagonalnog dvorišta i drugih pratećih objekata podignutih u slavu bogova jesu dovoljna da se stekne predstava o njihovoj savršenoj lepoti.
Balbekovom akropolisu, jednom od najvećih u svetu, prvi su udarili temelje Feničani, krstivši ga po svom bogu, Balu. Grci su, potom, gradili od početka i kad su dali svoj lični pečat preimenovali su ga u Heliopolis (grad Sunca) da bi ga kasnije, ponovo za sebe, preuredili Rimljani, ističući mesto obožavanja, njihovog boga, Jupitera.
Ogromna platforma, popločana fino isklesanim kamenim blokovima započinje centralnim stepeništem kojim se ulazi u obilazak ovog libanskog (i svetskog) arheološkog dragulja. I ne zna se šta od građevinskih ostataka deluje impozantnije i moćnije: šest, 28 metara visokih granitnih stubova postavljenih u istoj ravni sa neverovatnom geometrijskom preciznošću ili lotosovi cvetovi na zidinama Bahusove "kuće" u čijoj se pustoši čovek oseća tako sićušnim i slabim.
Obližnji amfiteatar, kao i samo stepenište ulaza, u novije vreme (naročito posle 15-godišnjeg građanskog rata, koji je započeo 1975. godine i zemlju bukvalno bacio na kolena) služi kao pozornica za sve kulturne karavane iz sveta.
Tu su, ne tako davno, odjekivali zvuci Karmine Burane, i mjuzikla "Zvonar crkve Notrdam", svirao je čuveni flamengo gitarista Pako de Lusija ali i ser Elton Džon, čije su pesme podjednako odzvanjale kao i druge engleske pop zvezde Stinga. Domaćini, međutim, kao krunu tradicionalnih letnjih festivala najviše pamte poslednji nastup čuvene arapske dive Faruz, koja je zbog teških prilika u zemlji bila odsutna 20 godina.
I ko zna koje bi svetsko ime, ovog avgusta, bilo hit na otvorenom podijumu da bliskoistočnu Švajcarsku (za šta je Liban, svojevremeno, važio u svetu) nije zadesila teška nova ratna tragedija. U vojnim udarima tresu se i božji hramovi u Balbeku. Biće pravo čudo ako ih mimoiđe neka "pametna bomba" i ne pretvori ovaj arheološki biser u još veće ruševine. A, nije daleko ni od pomisli da bi lako mogla da ga zadesi ista ili slična sudbina iračkog Vavilona, beskrupulozno opljačkanog sa dolaskom koalicionih vojnika na čelu sa Amerikancima.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
