Računi bez krčmara

U ovo vreme tranzicije ostaje nam da lamentiramo nad ekskluzivnim nacionalnim resursima izloženim na ćepenak kako bi ih "šminkeri" iz belog sveta pokupovali za marjaš. Shvatili smo da diktatu moćnika iz geopolitičke sfere nije lako odoleti.

Nekoliko primera svedoče o aktuelnoj situaciji. Jedan od njih, već antologijski, nadziđivanje Dečje klinike u Tiršovoj, kao da je trasirao pristup kojim se dezavuišu autorsko pravo i zaštita spomenika kulture. Pri dodeli koncesija internacionalnim kompanijama za izgradnju hotela na atraktivnim lokacijama (Ul. Rajićeva, "Tri lista duvana" i sl.) nisu poštovani ni nacionalni, ni urbanistički, ni zaštitarski aspekti, sve u ime mondijalističko-merkantilnih principa.

Prokrčen je put "buvljačkoj" rasprodaji najvrednijih lokacija Novog Beograda. U mučnim raspravama o sudbini zgrade Generalštaba težište se ne stavlja na nacionalni dignitet već se maše imovinsko-komercijalnim aspektima. Ne vrede ništa okrugli stolovi i polemike oko lociranja gradske galerije i opere, parni valjak izvršenja kontroverznih poduhvata je nezaustavljiv.

Gradska administracija se u slučaju mosta preko Ade Ciganlije olako lišava duplo više evra za tuđu megalomansku varijantu nego za domaći skromniji projekt istih performansi. Ali, svoju štedljivost demonstrira prihvatanjem ideje o "lakom metrou", uprkos drukčijem iskustvu metropola sa onim klasičnim.

U rubrici "Pogledi" nedavno je objavljena informacija o tome da Project managment group iz Irske podastire plan ekonomskog razvoja za Dunav kroz Srbiju, vredan 15 milijardi evra – za narednu deceniju. Blago nama sirotima sa investitorom koji nam kao Deus ex machine reguliše sve probleme – turizam, saobraćaj, poljoprivredu, ribolov, ekologiju!

Biznismen g. Luis Metvajer brzo izlazi sa farbom... između ostalog, uložiće 400 miliona evra u odmaralište na Velikom ratnom ostrvu. E, neće moći...

Juvenilna oaza prirode usred metropole spada u svetske raritete par excellence i stoga zaslužuje ne samo gradsku brigu već i zaštitu države. Istorijat aspiracija na VRO beleži niz sukoba interesa zaodenutih demagogijom o opštedruštvenoj koristi, neodložnom urbanizovanju šikare itd.

Marginalizuju se vodosnabdevanje, eko-sistem, pejzažne osobenosti, mentalna mapa, BGD simbolika.

Suočeni sa hokus-pokus izmenama GUP-a i DUP-ova, raubovanjem urbanih resursa, onemoćalom infrastrukturom Beograda tokom decenija, skeptični smo prema potencijalnim odlukama nadležnih kojima stižu ponude ove vrste. Bajoslovna suma navela bi na svetogrđe i mnogo stamenije lokalpatriote od onih koji se smenjuju na kormilu gradske administracije.

Mnogo puta je od strane interesnih lobija i njihovih eksponenata u vlasti inicirana rasprava o sudbini VRO i uvek su, na sreću, ekologisti i antiglobalisti uspevali da produže njegov pastoralni status quo kao amanet potonjim generacijama. Nemamo pravo da sve raspoloživo iskoristimo jer smo samo jedna karika u egzistencijalnom lancu planete.

Ovih dana, u dobar čas, gradska administracija obelodanjuje praksu da javnost na vreme uključuje u rasprave o raznim investicionim poduhvatima, a ne tek "na kraju balade", kad je kasno. U tom smislu treba da se zna da je među tabu-lokacijama u gradu VRO na prvom mestu.

Jesmo, dakle, za razvoj 600 kilometara dunavskog priobalja, sve osim – Velikog ratnog ostrva. Da vidimo da li je irska Majka Tereza raspoložena da makar deo tih para uloži u urbani redizajn balkanskog Europolisa na Dunavu–Savi, makar i sa svim profitnim koncesijama. Ali, da im naš krčmar ispostavi račun... fiskalni, naravno!

Arhitekta, publicista