Robin Hud sa Volstrita

„Mnogo mi je žao i izvinjavam se svima što neću moći da dođem u Kan, ali oporavak posle operacije koju sam imao znatno je sporiji nego što sam očekivao” – kaže u svom pismenom obraćanju domaćinima i publici oskarovac Ridli Skot, reditelj filma „Robin Hud” kojem je pripala čast da otvori 63. Kanski festival.

Skotovo pismo je prvo pročitano novinarskoj sviti na samom početku konferencije kojoj su prisustvovali glumac i producent Rasel Krou i glumica Kejt Blančet. Filmski Robin Hud i lejdi Merijen bili su raspoloženi za razgovor, doduše, u vidno usiljenoj atmosferi kao svedočanstvu utiska koji je na kritičare i filmske novinare ostavila ova najnovija holivudska verzija života i dela legendarnog literarnog i filmskog junaka.

(/slika2)

Izjavivši da se nada da će Ridli Skot, pošto se zdravstveno oporavi, izazvati na teren Rožera Federera, Rasel Krou je objašnjavao kako njegovo sve češće producentsko angažovanje nikada nije unapred planirano, kako u svim dosadašnjim filmskim verzijama lik Robina Huda nije bio dovoljno dobro i kvalitetno motivisan kao što je to sada, i kako bi Robin Hud današnjice mogao da bude ili političan, ekonomičan i sa pogledom na Volstrit ili neko ko svedoči o monopolizaciji medija.

Visprena i duhovita Australijanka Kejt Blančet, na pitanje šta joj je ponudila uloga lejdi Merijen, jednostavno je odgovorila: „Mnogo blata!”, aludirajući na scene kopanja i oranja po srednjovekovnim njivama. Zatim se i našalila sa svojim zemljakom i kolegom Krouom postavivši mu pitanje: „Da li je istina da je bilo planirano da igraš dve uloge – i Robina Huda i šerifa od Notingema?”. Iz Raselovog odgovora je bilo jasno da nije shvatio provokativnu šalu na račun svoje pozicije u ovom filmskom projektu u kojem kao Robin Hud (glumac) treba da otima od bogatih i deli sirotinji, a kao šerif od Notingema (producent) nameće harač i omče oko vrata sirotinji, na šta se i odnosila aluzija Kejt Blančet.

(/slika3)

Veliki jaz između bogatih i siromašnih, ogromni poreski nameti i svetska ekonomska kriza, stezanje kaiša, očigledno da će biti česte teme ovogodišnjeg Kanskog festivala, na kojem mnogi priželjkuju pojavu kakvog novog svetskog, sirotinji naklonjenog Robina Huda. U cilju štednje i kao demonstracija „stezanja kaiša”, na kanskom „maršeu” je nikao i takozvani Regionalni paviljon, u kojem zajednički nastupa osam zemalja jugoistočne Evrope, među kojima su, osim Srbije, i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Makedonija i Slovenija. Ideju da se na zajedničkom štandu predstave kinematografije gotovo svih zemalja bivše Jugoslavije i zemalja Balkana, novinar „Skrin internešenela” ocenio je kao „važnu početnu tačku saradnje donedavno neprijateljskih zemalja, što se ne sme potcenjivati”.

Sinoć je na poziv festivala u Kan stigao i naš glumac Miki Manojlović, koji će u nekoliko narednih dana sa svojim francuskim kolegama učestvovati u razgovorima na temu novih filmskih tehnologija, ali će naći i vremena da poseti štand na kojem se predstavlja srpska kinematografija. Manojlović prisustvuje i svečanom otvaranju i zvaničnoj večeri u čast početka festivala.

Prvi radni kanski dan donosi i vest o tome da će više reditelja čiji se filmovi prikazuju na festivalu, potpisati peticiju podrške reditelju Romanu Polanskom koji već mesecima iz kućnog pritvora u Švajcarskoj vodi bitku sa američkim sudovima u nadi da će biti izbegnuto njegovo izručenje SAD i da će mu biti omogućeno fer suđenje, ali u odsustvu. Peticija podrške biće objavljena na sajtu francuskog filozofa Bernara Anri Levija.

Mnogo tiše ali ne i manje brojno, takođe već mesecima, filmski profesionalci iz celog sveta, potpisuju peticiju s kojom se od vlasti u Iranu zahteva puštanje na slobodu slavnog iranskog reditelja i kanskog laureata Džafara Panahija i njegove porodice, što je još jedna od tema za razgovore na 63. Kanskom festivalu.