Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Робин Худ са Волстрита

Робин Худ са Волстрита
Кејт Бланчет и Расел Кроу на церемонији отварања 63. Фестивала у Кану, 12.5. (фото АП)

„Много ми је жао и извињавам се свима што нећу моћи да дођем у Кан, али опоравак после операције коју сам имао знатно је спорији него што сам очекивао” – каже у свом писменом обраћању домаћинима и публици оскаровац Ридли Скот, редитељ филма „Робин Худ” којем је припала част да отвори 63. Кански фестивал.

Скотово писмо је прво прочитано новинарској свити на самом почетку конференције којој су присуствовали глумац и продуцент Расел Кроу и глумица Кејт Бланчет. Филмски Робин Худ и лејди Меријен били су расположени за разговор, додуше, у видно усиљеној атмосфери као сведочанству утиска који је на критичаре и филмске новинаре оставила ова најновија холивудска верзија живота и дела легендарног литерарног и филмског јунака.

(/slika2)

Изјавивши да се нада да ће Ридли Скот, пошто се здравствено опорави, изазвати на терен Рожера Федерера, Расел Кроу је објашњавао како његово све чешће продуцентско ангажовање никада није унапред планирано, како у свим досадашњим филмским верзијама лик Робина Худа није био довољно добро и квалитетно мотивисан као што је то сада, и како би Робин Худ данашњице могао да буде или политичан, економичан и са погледом на Волстрит или неко ко сведочи о монополизацији медија.

Виспрена и духовита Аустралијанка Кејт Бланчет, на питање шта јој је понудила улога лејди Меријен, једноставно је одговорила: „Много блата!”, алудирајући на сцене копања и орања по средњовековним њивама. Затим се и нашалила са својим земљаком и колегом Кроуом поставивши му питање: „Да ли је истина да је било планирано да играш две улоге – и Робина Худа и шерифа од Нотингема?”. Из Раселовог одговора је било јасно да није схватио провокативну шалу на рачун своје позиције у овом филмском пројекту у којем као Робин Худ (глумац) треба да отима од богатих и дели сиротињи, а као шериф од Нотингема (продуцент) намеће харач и омче око врата сиротињи, на шта се и односила алузија Кејт Бланчет.

(/slika3)

Велики јаз између богатих и сиромашних, огромни порески намети и светска економска криза, стезање каиша, очигледно да ће бити честе теме овогодишњег Канског фестивала, на којем многи прижељкују појаву каквог новог светског, сиротињи наклоњеног Робина Худа. У циљу штедње и као демонстрација „стезања каиша”, на канском „маршеу” је никао и такозвани Регионални павиљон, у којем заједнички наступа осам земаља југоисточне Европе, међу којима су, осим Србије, и Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Кипар, Македонија и Словенија. Идеју да се на заједничком штанду представе кинематографије готово свих земаља бивше Југославије и земаља Балкана, новинар „Скрин интернешенела” оценио је као „важну почетну тачку сарадње донедавно непријатељских земаља, што се не сме потцењивати”.

Синоћ је на позив фестивала у Кан стигао и наш глумац Мики Манојловић, који ће у неколико наредних дана са својим француским колегама учествовати у разговорима на тему нових филмских технологија, али ће наћи и времена да посети штанд на којем се представља српска кинематографија. Манојловић присуствује и свечаном отварању и званичној вечери у част почетка фестивала.

Први радни кански дан доноси и вест о томе да ће више редитеља чији се филмови приказују на фестивалу, потписати петицију подршке редитељу Роману Поланском који већ месецима из кућног притвора у Швајцарској води битку са америчким судовима у нади да ће бити избегнуто његово изручење САД и да ће му бити омогућено фер суђење, али у одсуству. Петиција подршке биће објављена на сајту француског филозофа Бернара Анри Левија.

Много тише али не и мање бројно, такође већ месецима, филмски професионалци из целог света, потписују петицију с којом се од власти у Ирану захтева пуштање на слободу славног иранског редитеља и канског лауреата Џафара Панахија и његове породице, што је још једна од тема за разговоре на 63. Канском фестивалу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.