Bele pare od seoskog turizma

Ugledni domaćin Dragić Tomić u zaseoku Tomići kod Močioca, sela u ivanjičkoj opštini, ponudio je nedavno besplatan plac u trajno vlasništvo zainteresovanima za izgradnju vikendice. Jedini uslov je da budući vlasnik mora da izgradi kuću u etnostilu, isključivo od prirodnog materijala, drveta i tesanog kamena. Cilj ponuđenog poklona je, kako je naveo domaćin, oživljavanje ovog zabitog kraja i pospešivanje razvoja seoskog turizma.

Možda ova vest, u nekim drugim vremenima, ne bi privukla pažnju, ali aktuelni trendovi u poljoprivredi i srpskom selu ukazuju na jednu drugu pojavu. Prihodi od seoskog turizama u pojedinim sredinama i regionima poslednjih godina nadmašuju one ostvarene u takozvanoj klasičnoj poljoprivredi. Evo i primera: 80 registrovanih gazdinstava za seoski turizam u opštini Gornji Milanovac, sa ukupno 580 ležajeva, lane je samo od prenoćišta, ne računajući hranu i prodate suvenire, zaradilo je 230.000 evra!

Ova računica, poređenja radi, može, jezikom brojki, da se prevede i na ovaj način: 7.702 poljoprivredna gazdinstva u gornjomilanovačkoj opštini, na pšenici je ostvarilo 30, a na šljivi svega 10 odsto od vrednosti ostvarenog u prenoćištu u seoskom turizmu! Logika iskazanog računa nedvosmisleno upućuje na zaključak: isplativije je biti dobar seoski domaćin čoveku iz grada nego sluga crnoj zemlji koja rađa, ali bele pare ne daje!

Aktuelni pravci u poljoprivredi gde je, po računu prof. dr Veselina Lazića, ekonomska održivost u suvom ratarenju isplativa samo na 100 hektara, seoskom turizmu praktično guraju vetar u leđa. Bitka za svaki dinar srpskom seljaku nameće potrebu da bude ne samo dobar ratar, stočar, voćar već i domaćin umornom gradskom čoveku željnom seoskog mira, čistog vazduha i zdrave hrane. Spoj poljoprivredne proizvodnje i seoskog turizma, u našim uslovima, najbolja je dobitna kombinacija. Ali da bi se seoski turizam razvio mora dosta toga da se uradi da bi se dobili rezultati na duži rok.

Prioritet svih prioriteta je izgradnja infrastrukture u seoskim sredinama. Za svaku pohvalu je što je Ministarstvo poljoprivrede nedavno donelo čitav set mera podrške razvoju sela. On se ogleda u konkretnoj pomoći onima koji, poštujući narodno graditeljstvo i tradicionalnu arhitekturu, žele da u selima izgrade etnokuće, vajate, odnosno salaše. Tu spada i bespovratna pomoć za one koji hoće da restauriraju autentične objekte: vodenice, valjarice, vinske podrume... Sve to lepo zvuči, ali krajnji efekat dobiće se tek ako se izgradi infrastruktura, dovede struja, voda... čovek iz grada na selu ne traži luksuz, ali neki standardi, zvali se oni evropski ili svetski, moraju da se poštuju.

Seoski turizam u Evropi, poslednjih decenija, doživljava bum. Smeštajni kapaciteti došli su bezmalo na 200.000 objekta sa 1,7 miliona kreveta. Samo Austrija i Slovenija, primera radi, lane su ostvarile skoro dve milijarde evra od seoskog turizma, a taj pozitivan trend se, uprkos ekonomskoj krizi, nastavlja. U situaciji u kojoj smo iluzorno je očekivati da i mi u dogledno vreme postignemo nešto slično, ali da možemo dosta toga da uradimo bolje.

Mnogo toga zavisi i od zakonske regulative koja je u ovoj oblasti još prilično nesređena. Kategorizacija objekata najbolnija je tačka i, čini se, glavna prepreka za razvoj seoskog turizma. Boravak u sređenoj etnokući ili na nekom od vojvođanskih salaša trebalo bi da se meri istim aršinom, ali to je gotovo neizvodljivo. Ono što je prihvatljivo jednima, nije drugima, a činjenica je da fiskalizaciju usluga teško prihvataju i jedni i drugi domaćini.

Od države i lokalnih samouprava s pravom se traže olakšice za razvoj seoskog turizma. Domaćini sa svoje strane morali bi mnogo više da povedu računa o standardizaciji usluga, zaštiti životne sredine i (samo)organizovanju. Svetska turistička organizacija, imajući u vidu ukupne prirodne potencijale, preporučila je Srbiji da se maksimalno angažuje na razvoju seoskog turizma. Finansirala je i dva projekta u istočnoj i južnoj Srbiji sa namerom da ih prikaže svetu. Sada je sve na nama i kreatorima agrarne politike.

Domaćin Dragić Tomić iz Močioca povukao je prvi potez. Ko je sledeći?

Urednik društveno-ekonomske rubrike u„Poljoprivredniku”