Dado u Valjevu, Dado u Staklencu

U tekstu Verice Dobrić „Dado je i ranije izlagao u Beogradu“, objavljenom u „Politikinom“ dodatku „Kultura, umetnost, nauka“ 15. maja 2010. godine, pogrešno je navedeno moje ime kao autora teksta „Dadova sablast postojanja“ u katalogu Dadove značajne izložbe u Galeriji Verica D. & S. 1995. godine, tekst koji su – povodom te izložbe – preneli „Politika“ i podgorička „Pobjeda“. Ne znam čija je greška u pitanju, ali je u svakom slučaju nepristojna.

Kada je reč o Dadovim izložbama u Srbiji, treba reći da je – pored onih koje je pomenula V. D. – kolekcionar Čeda Edrenić organizovao jednu njegovu izložbu 1989. godine u današnjem Staklencu na Trgu Republike u Beogradu, a povodom izlaska tematskog broja časopisa „Gradac“ (broj 87–88) posvećenog Dadu Đuriću, koji sam priredio zajedno sa Dušanom Škorićem.

Takođe treba podsetiti da je u Modernoj galeriji u Valjevu Dadova izložba bila priređena 1986. godine. Kada je o kolektivnim izložbama na kojima je predstavljen i Dado reč, treba pomenuti dve: zajedničku izložbu Dada, Ljube i Veličkovića takođe u Galeriji Verica D & S i izložbu „Beogradski pogled na svet“ 1991. godine (izbor Dragoša Kalajića). Obe ove izložbe su, između ostalih, propraćene i mojim tekstovima u katalozima.

Dakle, u Srbiji je bilo najmanje pet Dadovih samostalnih izložbi (sa njegovim znanjem ili bez njega) pre ove koju je organizovala galerija „Haos“. Budući da ima velike ambicije na beogradskoj likovnoj sceni, gospođa Borka Božović bi ovo morala da zna. Razumem želju gospođe Božović da u svemu bude prva, ali činjenice joj ovoga puta ne idu u prilog. Pogotovo što još ima svedoka o tim vremenima.