Дадо у Ваљеву, Дадо у Стакленцу

У тексту Верице Добрић „Дадо је и раније излагао у Београду“, објављеном у „Политикином“ додатку „Култура, уметност, наука“ 15. маја 2010. године, погрешно је наведено моје име као аутора текста „Дадова сабласт постојања“ у каталогу Дадове значајне изложбе у Галерији Верица Д. & С. 1995. године, текст који су – поводом те изложбе – пренели „Политика“ и подгоричка „Побједа“. Не знам чија је грешка у питању, али је у сваком случају непристојна.

Када је реч о Дадовим изложбама у Србији, треба рећи да је – поред оних које је поменула В. Д. – колекционар Чеда Едренић организовао једну његову изложбу 1989. године у данашњем Стакленцу на Тргу Републике у Београду, а поводом изласка тематског броја часописа „Градац“ (број 87–88) посвећеног Даду Ђурићу, који сам приредио заједно са Душаном Шкорићем.

Такође треба подсетити да је у Модерној галерији у Ваљеву Дадова изложба била приређена 1986. године. Када је о колективним изложбама на којима је представљен и Дадо реч, треба поменути две: заједничку изложбу Дада, Љубе и Величковића такође у Галерији Верица Д & С и изложбу „Београдски поглед на свет“ 1991. године (избор Драгоша Калајића). Обе ове изложбе су, између осталих, пропраћене и мојим текстовима у каталозима.

Дакле, у Србији је било најмање пет Дадових самосталних изложби (са његовим знањем или без њега) пре ове коју је организовала галерија „Хаос“. Будући да има велике амбиције на београдској ликовној сцени, госпођа Борка Божовић би ово морала да зна. Разумем жељу госпође Божовић да у свему буде прва, али чињенице јој овога пута не иду у прилог. Поготово што још има сведока о тим временима.