Spor na štetu građana

Predstavnici Granskog sindikata zdravstva pri Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata najavili su juče štrajk zaposlenih u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć ukoliko u narednih 15 dana ne dođe do smene ili ostavke dr Borka Josifovskog, direktora zavoda, i dr Svetlane Marković-Klipa, njegove zamenice. Sindikalci su ukazali da je, navodno, ugrožen život građanima zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja osnovnih dužnosti zbog toga što je broj lekarskih ekipa smanjen sa 25 na 16.

– Iza protesta stoji svih 675 zaposlenih u Hitnoj pomoći. Nemamo zakonsko pravo na potpuni štrajk, ali ćemo iskoristiti sva sindikalna sredstva protesta koja su dozvoljena zakonom. Na 110.000 stanovnika trenutno dolazi jedna lekarska ekipa, a standard je na 25.000 stanovnika, što znači da naše ekipe "pokrivaju" četiri puta veći broj pacijenata nego kolege u Zagrebu, Ljubljani, ili Budimpešti – rekao je Vasiljević i dodao:

Teške optužbe

– Josifovski mora da bude smenjen zbog izricanja kazni u vezi sa sudskim sporovima, a pre donošenja pravosnažne sudske presude, akumuliranja rukovodećih funkcija i za sklapanje ugovora bez tendera sa Javnim komunalnim preduzećem "Pogrebne usluge". Direktor je uzeo tri miliona dinara prilikom sklapanja ugovora sa ovim preduzećem i obavezao je sve zaposlene u Hitnoj pomoći da preporučuju njihove usluge. U suprotnom nam preti kaznama – rekao je dr David Vasiljević, predsednik sindikata, i dodao da su sindikalnim rukovodiocima dati otkazi bez pravnog osnova.

On je objasnio da ljudima koji su bili na usavršavanju u Sarajevu nisu isplaćene dnevnice, koje nisu isplaćene ni članovima ekipa koji su dežurale na Adi Ciganliji.

Dr Svetlana Marković-Klipa, zamenica direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji je na godišnjem odmoru, naglasila je da su optužbe sindikalaca netačne i da je za njihovo nezadovoljstvo čula od novinara, jer je niko od zaposlenih nije obavestio o njihovim namerama.  

– Reč je o ličnoj borbi dr Vasiljevića, koji je 25. jula dobio otkaz, pa je posle toga sebi dao pravo da tvrdi kako govori u ime svih 675 zaposlenih u Hitnoj pomoći. Njegov sindikat je jedan od pet u Hitnoj pomoći koji nije reprezentativan, a istupa sa malim brojem ljudi u ime svih. Uzimaju slobodu da kažu neke stvari koje samo čine nažao i kolegama i građanima. Priče o novčanim malverzacijama nisu tačne, a svi podaci o našem poslovanju su dostupni javnosti u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje – istakla je dr Marković-Klipa.

Podaci iz ministarstva

Rukovodstvo Hitne pomoći smatra da mora da radi u skladu sa evropskim kretanjima, pa su tako zaposleni o trošku norveške vlade boravili u Sarajevu na usavršavanju i nisu bili oštećeni.

Dr Ivana Mišić, savetnik za organizaciju zdravstvene službe u Ministarstvu zdravlja, kaže da prema standardima koji se primenjuju u prestonici, na 6.000 građana dolazi jedna ekipa Hitne pomoći, koju čine doktor medicine, medicinska sestra, tehničar i vozač, kao i da na dva takva tima dolazi još jedna sestra, ili tehničar sa pola radnog vremena.

– Nije mi jasno na osnovu čega je dr Vasiljević mogao da kaže da 110.000 ljudi "pokriva" jedna ekipa. Njegove optužbe su netačne – tvrdi Mišićeva.

D. Davidov

L. Đorić

-----------------------------------------------------------

TOMICA MILOSAVLjEVIĆ, MINISTAR ZDRAVLjA

Sto vozila Hitnoj pomoći

Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević je nazvao, juče u Kragujevcu, politizacijom najveći deo optužbi koje je na račun rukovodstva beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć uputio predsednik Granskog sindikata zdravstva pri ASNS dr David Vasiljević.

 – Tačno je da je položaj svakog u zdravstvu težak, a ne samo u službi Hitne medicinske pomoći – rekao je Tanjugu Milosavljević. On je najavio da će sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana Srbije do kraja godine biti kupljeno sto vozila za potrebe službe hitne medicinske pomoći u čitavoj Republici.

– Hitna pomoć u svim gradovima ima odgovornost da radi maksimalno odgovorno i dobro – kazao je Milosavljević, navodeći da će povećanjem zarada za 40 odsto, primera radi, jedan subspecijalista do kraja godine imati mesečno zaradu od 510 evra.

– To je najveće povećanje zarada u društvenoj delatnosti – rekao je Milosavljević i dodao da, "zbog godina koje su iza nas, zemlja tek izlazi iz ekonomske i političke krize, ali i mora da se zna da niko u društvenim službama ne može da se obogati". (Tanjug)