Спор на штету грађана

Представници Гранског синдиката здравства при Асоцијацији слободних и независних синдиката најавили су јуче штрајк запослених у Градском заводу за хитну медицинску помоћ уколико у наредних 15 дана не дође до смене или оставке др Борка Јосифовског, директора завода, и др Светлане Марковић-Клипа, његове заменице. Синдикалци су указали да је, наводно, угрожен живот грађанима због нестручног и несавесног обављања основних дужности због тога што је број лекарских екипа смањен са 25 на 16.

– Иза протеста стоји свих 675 запослених у Хитној помоћи. Немамо законско право на потпуни штрајк, али ћемо искористити сва синдикална средства протеста која су дозвољена законом. На 110.000 становника тренутно долази једна лекарска екипа, а стандард је на 25.000 становника, што значи да наше екипе "покривају" четири пута већи број пацијената него колеге у Загребу, Љубљани, или Будимпешти – рекао је Васиљевић и додао:

Тешке оптужбе

– Јосифовски мора да буде смењен због изрицања казни у вези са судским споровима, а пре доношења правоснажне судске пресуде, акумулирања руководећих функција и за склапање уговора без тендера са Јавним комуналним предузећем "Погребне услуге". Директор је узео три милиона динара приликом склапања уговора са овим предузећем и обавезао је све запослене у Хитној помоћи да препоручују њихове услуге. У супротном нам прети казнама – рекао је др Давид Васиљевић, председник синдиката, и додао да су синдикалним руководиоцима дати откази без правног основа.

Он је објаснио да људима који су били на усавршавању у Сарајеву нису исплаћене дневнице, које нису исплаћене ни члановима екипа који су дежурале на Ади Циганлији.

Др Светлана Марковић-Клипа, заменица директора Градског завода за хитну медицинску помоћ, који је на годишњем одмору, нагласила је да су оптужбе синдикалаца нетачне и да је за њихово незадовољство чула од новинара, јер је нико од запослених није обавестио о њиховим намерама.  

– Реч је о личној борби др Васиљевића, који је 25. јула добио отказ, па је после тога себи дао право да тврди како говори у име свих 675 запослених у Хитној помоћи. Његов синдикат је један од пет у Хитној помоћи који није репрезентативан, а иступа са малим бројем људи у име свих. Узимају слободу да кажу неке ствари које само чине нажао и колегама и грађанима. Приче о новчаним малверзацијама нису тачне, а сви подаци о нашем пословању су доступни јавности у Републичком заводу за здравствено осигурање – истакла је др Марковић-Клипа.

Подаци из министарства

Руководство Хитне помоћи сматра да мора да ради у складу са европским кретањима, па су тако запослени о трошку норвешке владе боравили у Сарајеву на усавршавању и нису били оштећени.

Др Ивана Мишић, саветник за организацију здравствене службе у Министарству здравља, каже да према стандардима који се примењују у престоници, на 6.000 грађана долази једна екипа Хитне помоћи, коју чине доктор медицине, медицинска сестра, техничар и возач, као и да на два таква тима долази још једна сестра, или техничар са пола радног времена.

– Није ми јасно на основу чега је др Васиљевић могао да каже да 110.000 људи "покрива" једна екипа. Његове оптужбе су нетачне – тврди Мишићева.

Д. Давидов

Л. Ђорић

-----------------------------------------------------------

ТОМИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ, МИНИСТАР ЗДРАВЉА

Сто возила Хитној помоћи

Министар здравља др Томица Милосављевић је назвао, јуче у Крагујевцу, политизацијом највећи део оптужби које је на рачун руководства београдског Завода за хитну медицинску помоћ упутио председник Гранског синдиката здравства при АСНС др Давид Васиљевић.

 – Тачно је да је положај сваког у здравству тежак, а не само у служби Хитне медицинске помоћи – рекао је Танјугу Милосављевић. Он је најавио да ће средствима из Националног инвестиционог плана Србије до краја године бити купљено сто возила за потребе службе хитне медицинске помоћи у читавој Републици.

– Хитна помоћ у свим градовима има одговорност да ради максимално одговорно и добро – казао је Милосављевић, наводећи да ће повећањем зарада за 40 одсто, примера ради, један субспецијалиста до краја године имати месечно зараду од 510 евра.

– То је највеће повећање зарада у друштвеној делатности – рекао је Милосављевић и додао да, "због година које су иза нас, земља тек излази из економске и политичке кризе, али и мора да се зна да нико у друштвеним службама не може да се обогати". (Танјуг)