Mišljenje Međunarodnog suda pravde već u julu?

Vašington, 25. maja – Savetodavno mišljenje o legalnosti samoproglašenja nezavisnosti Kosova Međunarodni sud pravde treba da saopšti do kraja godine, ali ga očekujem već u julu, izjavio je danas u Američkom institutu za mir Piter Fejt, specijalni izaslanik EU i šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini.

Bez obzira kako ono bude glasilo, činjenica da je Kosovo nezavisno je po Fejtu „nepromenljiva”, mada saopštavanje tog mišljenja može da bude međaš, u smislu da podstakne razgovore između Beograda i Prištine oko nekih tehničkih i praktičnih stvari koje se tiču života svih građana na Kosovu.

Tema Fejtovog izlaganja bila je „Dve godine kosovske nezavisnosti” i po oceni ovog međunarodnog funkcionera iz Holandije, „za to vreme je pređen veliki put i pred Kosovom je sjajna budućnost”.

Govoreći o nekim pitanjima koja su u opticaju kao sporna, Fejt je rekao da je podela Kosova „teoretski moguća”, ali da su šanse da se tako nešto dogodi „minimalne”. Šta više, nedeljivost je, uz sprečavanje nasilja i stav da pitanje statusa severa Kosova ne treba da ostane „zamrznuto”, jedna od tri „crvene linije” oko kojih postoji čvrst konsenzus između Amerike i Evropske unije. „Na Beogradu je da to shvati”, kaže Fejt.

Fejt, međutim, ne isključuje „funkcionalne odnose” Beograda i Srba na Kosovu.

Poseban naglasak u svojoj prezentaciji Fejt je posvetio upravo problemu severa Kosova i tamošnjih „paralelnih institucija”. Njegova poruka je bila da će svi koraci koji se tamo budu preduzimali, od strane Prištine ili međunarodne zajednice, zavisi od toga kako ih prihvata lokalno stanovništvo.

On smatra, međutim, da pomoć koju tamo šalje Beograd i sve drugo treba da bude sasvim transparentno. Ukazao je i na činjenicu da pravni haos u tom području pogoduje određenom broju ljudi, jer iz toga izvlače znatnu ličnu korist.

Što se tiče stava Srbije prema Kosovu i problema koje to može da izazove na njenom putu u EU, Fejt se nada „da može da bude pronađena neka formula za granice”, koja bi i Srbiji i Kosovu omogućila da krenu napred ka Briselu. Ali po njemu je upravo proces pridruživanja „tehnički razlog” da Beograd i Priština taj problem počnu da rešavaju.

M. Mišić