Milošević: Mislio sam da smo svi mi naši

Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, Ra­do­van Ka­ra­džić i Rat­ko Mla­dić, do­ži­vlje­ni kao sa­rad­ni­ci na istom pro­jek­tu, bi­li su lju­di ko­ji su iz­u­zet­no če­sto do­la­zi­li u su­kob. Raz­li­ke me­đu nji­ma, uoč­lji­ve još 1992. go­di­ne, po­sta­ju dra­ma­tič­ne po­vo­dom Vens-Ove­no­vog pla­na ko­ji bo­san­ski Sr­bi od­ba­cu­ju, a pred­sed­nik Sr­bi­je ih ka­žnja­va sank­ci­ja­ma na Dri­ni.

U le­to 1994. go­di­ne tro­ji­ca li­de­ra ni­ka­ko ni­su mo­gli da se sa­gla­se oko pred­lo­ga Kon­takt gru­pe za us­po­sta­vlja­nje mi­ra u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Ti raz­go­vo­ri za­be­le­že­ni su u „ro­kov­ni­ku bra­on bo­je sa nat­pi­som NIS” ko­ji ima 318 stra­ni­ca.

Sa­sta­nak u Do­ba­nov­ci­ma, 17. ju­la 1994. go­di­ne, Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić za­po­čeo je oštrim pre­ko­rom Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća zbog ne­ko­rekt­nog istu­pa­nja na Iz­vr­šnom od­bo­ru Srp­ske de­mo­krat­ske stran­ke.

„Ne znam šta vi ima­te sa Glav­nog od­bo­ra”, upi­tao je Ka­ra­džić.

„Imam sve”, od­go­vo­rio je Mi­lo­še­vić.

„On­da vi ima­te svog čo­ve­ka ta­mo”, od­go­vo­rio je Ka­ra­džić.

„Ja sam mi­slio da smo svi mi na­ši”, uz­vra­tio je Mi­lo­še­vić.

Pred­sed­nik Sr­bi­je je hteo da pri­vo­li bo­san­ske Sr­be da pri­hva­te plan Kon­takt gru­pe.

„Ovaj plan su po­dr­ža­li še­fo­vi naj­ra­zvi­je­ni­jih dr­ža­va. Iz­nad njih ne­ma ko – do bo­ga”, re­kao je Mi­lo­še­vić. On je ob­ja­šnja­vao da ako bo­san­ski Sr­bi ka­žu „ne”, Ali­ja Izet­be­go­vić, li­der bo­san­skih mu­sli­ma­na, do­bi­ja le­ga­li­tet da rat ko­ji je iz­gu­bio do­bi­je uz po­moć ce­log sve­ta. „Nje­go­va je stra­te­gi­ja bi­la da okre­ne ceo svet pro­tiv Sr­ba i ovim mu se is­pu­nja­va.”

Pred­sed­nik Sr­bi­je je tvr­dio da ma­pe raz­gra­ni­če­nja ni­su ko­nač­ne, pi­tao da li je svet u po­zi­ci­ji da Sr­bi­ma ko­ji či­ne tre­ći­nu sta­nov­ni­štva da vi­še od po­la Bo­sne, pod­se­tio na pi­smo po­dr­ške Bo­ri­sa Jelj­ci­na, pred­sed­ni­ka Ru­si­je, i za­klju­čio da „ne” zna­či eska­la­ci­ju ra­ta ce­log sve­ta pro­tiv Sr­ba. U ube­đi­va­nju Mi­lo­še­vić je ka­zao: „Čer­čil je re­kao: Isto­ri­ja pra­šta zlo­čin, ali gre­ške ne”.

Na Ka­ra­dži­će­vu tvrd­nju da: „Mu­sli­ma­ni ho­će da u Bo­sni Sr­ba ne bu­de”, Mi­lo­še­vić je, iz­me­đu osta­log, od­go­vo­rio: „Ba­tu­rin mi je re­kao da ima pra­vo fe­de­ra­ci­ja ući u kon­fe­de­ra­ci­ju sa Hr­vat­skom i Re­pu­bli­ka Srp­ska sa Sr­bi­jom... Bo­ban je re­kao da je je­di­ni raz­log što pri­hva­ta­ju fe­de­ra­ci­ju je što idu u kon­fe­de­ra­ci­ju sa Hr­vat­skom... Mi do­bi­ja­mo RS ko­ja je dva pu­ta ve­ća od Cr­ne Go­re i 1,5 pu­ta od Slo­ve­ni­je”.

Sa „da” svet se okre­će pro­tiv Ali­je Izet­be­go­vi­ća, „mi ima­mo le­ga­li­za­ci­ju da vo­di­mo rat”, na­va­lji­vao je Mi­lo­še­vić i re­kao „Ne mo­že­mo plju­nu­ti u li­ce 7 + 1” (čla­no­vi kon­takt gru­pe plus Ru­si­ja).

Mom­či­lo Kra­ji­šnik je pr­vi na­bra­jao šta sve sme­ta bo­san­skim Sr­bi­ma: raz­gra­ni­če­nja u za­pad­noj Bo­sni, ko­mu­ni­ka­ci­ja kroz Po­sa­vi­nu, iz­laz na mo­re, po­de­la Sa­ra­je­va i za­klju­čio: „Ja znam da mi ne mo­že­mo re­ći ne, ali mi su­tra ne mo­že­mo do­ne­ti od­lu­ku da”.

Mla­dić u be­le­ška­ma za­o­kru­žu­je re­či „da” i „ne” uglav­nom za­o­kru­žu­je, ali ne be­le­ži svo­je pr­vo obra­ća­nje i po­red nje­go­vog pre­zi­me­na sto­ji sa­mo stre­li­ca i tri tač­ke. Od­go­va­ra­ju­ći Mla­di­ću, za ko­ga ka­že da je do­bro po­en­ti­rao, Mi­lo­še­vić pred­la­že za­ključ­ke ko­je tre­ba da usvo­ji Skup­šti­na Re­pu­bli­ke Srp­ske. Za­ključ­ci su ured­no za­pi­sa­ni u Dnev­ni­ku i po­sle njih ne­ma ni­ka­kvog ko­men­ta­ra.

De­vet da­na po­sle, 26. ju­la, Mla­dić u Be­o­gra­du raz­go­va­ra s ru­skom de­le­ga­ci­jom ko­ju pred­vo­di ge­ne­ral Pa­vel Gra­čov, mi­ni­star od­bra­ne Ru­si­je, i u Dnev­ni­ku be­le­ži: „Pro­či­tao pi­smo Jelj­ci­na dr Ka­ra­dži­ću. Po­ru­ka Jelj­ci­na da se plan pri­hva­ti i ve­ći deo pi­sma je PRI­TI­SAK!!!”. Reč „pri­ti­sak” Mla­dić dva pu­ta pod­vla­či.

Gra­čov ka­že da će se Ru­si­ja za­la­ga­ti da se re­še pi­ta­nja va­žna za Sr­be (Brč­ko, Sre­bre­ni­ca, iz­la­zak na mo­re, otva­ra­nje aero­dro­ma) kao i na us­po­sta­vlja­nju srp­skog en­ti­te­ta, dr­žav­no­sti i udru­ži­va­nja sa Sr­bi­jom. „H-M fe­de­ra­ci­ja (hr­vat­sko-mu­sli­man­ska) na­kon va­šeg pri­hva­ta­nja pla­na Kon­takt gru­pe će se ras­pa­sti. I ski­da­ju vam se sank­ci­je. Po­sle to­ga ima­će­mo voj­no­teh­nič­ku sa­rad­nju”. Rus je u da­hu na­sta­vio: „Znam da je te­ško go­spo­di­nu Mla­di­ću da na­pu­sti te­ri­to­ri­je od 70 od­sto na 49 od­sto, ali on je po­bed­nik. Ako se na­sta­vi blo­ka­da i ako ga na­pa­da­ju on će mo­ra­ti da se po­vu­če”.

Mla­dić be­le­ži i stav Ka­ra­dži­ća: „Ako ma­pu ne mo­že­mo zna­čaj­ni­je po­pra­vi­ti ja je ne bih ni­ka­da pot­pi­sao ni­ti bi je na­rod pri­hva­tio”.

Na­red­ni sa­go­vor­ni­ci Mla­di­ća su dvo­ji­ca Ja­pa­na­ca, Ši­na­da i Ja­ma­gu­či Ota. Ši­na­da raz­u­me ne­za­do­volj­stva Mla­di­ća (iz­laz na mo­re, Ustav, Sa­ra­je­vo) ali da je srp­ski od­go­vor raz­o­ča­ra­va­ju­ći. Ge­ne­ral ga je pi­tao šta će bi­ti ako Sr­bi od­go­vo­re sa „da” a šta ako od­go­vo­re sa „ne”. Od­go­vor „da” zna­či da se raz­go­va­ra o raz­me­ni te­ri­to­ri­ja, Usta­vu, iz­la­sku na mo­re, Sa­ra­je­vu, da se uki­da­ju sank­ci­je. Od­go­vor „ne” zna­či da će: „Si­tu­a­ci­ja bi­ti ja­ko gad­na po vas. Va­ša ma­tič­na ze­mlja Sr­bi­ja ho­će da pre­ki­ne od­no­se s va­ma. Bi­će le­ga­li­zo­van uvoz oruž­ja (za mu­sli­ma­ne). Bi­će bom­bar­do­va­nja NA­TO”.

O pla­nu Kon­takt gru­pe po­no­vo raz­go­va­ra vrh bo­san­skih Sr­ba 4. av­gu­sta u Han Pi­je­sku. Mla­dić na sko­ro če­ti­ri stra­ni­ce be­le­ži re­či Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća. Dve nje­go­ve pro­ce­ne su: „Osta­je nam kra­ći deo ra­ta, mo­ra­mo iz­dr­ža­ti, ali je te­ži dio jer će nam pre­ki­nu­ti ve­ze sa Ju­go­sla­vi­jom” i: „Ame­ri­ka ho­će da jed­na voj­ska klo­ne, nju ni­je bri­ga ko­ja će klo­nu­ti”. Si­tu­a­ci­ju opi­su­je ova­ko: „Kod nas je 190.000 pen­zi­o­ne­ra na 150.000 za­po­sle­nih, a tek ko­li­ko je voj­ni­ka. Na­ma 10 po­sto sta­nov­ni­ka (za­po­sle­ni) iz­dr­ža­va osta­tak sta­nov­ni­štva”. A o svom od­no­su s Mla­di­ćem Ka­ra­džić ka­že da ne­ki že­le da na­pra­ve ras­cep me­đu nji­ma ali da ne­će us­pe­ti: „Jer ja i Mla­dić brat­ski raz­go­va­ra­mo, u brk ka­že­mo je­dan dru­gom što mi­sli­mo, a cilj nam je isti i za­jed­no ide­mo ka tom ci­lju”.

Na ko­mand­no me­sto ko­je Mla­dić ne na­vo­di 12. av­gu­sta do­la­zi i ge­ne­ral Mom­či­lo Pe­ri­šić. Na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Ju­go­sla­vi­je ube­đu­je Mla­di­ćev štab da pri­hva­ti plan Kon­takt gru­pe. Ge­ne­ral Mi­lo­va­no­vić mu od­go­va­ra da ga bo­li što Ju­go­sla­vi­ja i svet ne pri­hva­ta­ju po­be­du Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske i da oni ne mo­gu da ot­ka­žu po­slu­šnost ru­ko­vod­stvu „ka­kvo je ta­kvo je, na­rod ga je bi­rao”.

Na kra­ju be­le­že­nja di­sku­si­je ge­ne­ra­la Đu­ki­ća Mla­dić uokvi­ru­je re­če­ni­cu i po­red nje sta­vlja zve­zdi­cu „Ni­je se de­cid­no iz­ja­snio o po­ru­ka­ma SM: ZA­ŠTO?.

Se­dam da­na ka­sni­je vrh bo­san­skih Sr­ba raz­go­va­ra s Ja­su­ši­jem Aka­ši­jem i de­le­ga­ci­jom Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Mla­dić za­pi­su­je re­če­ni­cu Ka­ra­dži­ća: „Mi smo sprem­ni da vra­ti­mo ne­ke te­ri­to­ri­je” i po­red nje u za­gra­di „ko­je?”.

Eki­pa „Po­li­ti­ke”