Reka migracije sa juga Srbije

Le­sko­vac – U de­vet od tri­na­est op­šti­na Ja­bla­nič­kog i Pčinj­skog okru­ga broj sta­nov­ni­ka u po­sled­njih šest de­ce­ni­ja ne­pre­sta­no opa­da. U od­no­su na 1948. go­di­nu, ve­ći broj ži­te­lja, pre­ma po­pi­su iz 2002. go­di­ne, ima­li su sa­mo okru­žni cen­tri Le­sko­vac i Vra­nje i op­šti­ne Bu­ja­no­vac i Pre­še­vo gde ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo či­ne Al­ban­ci.

Re­ka mi­gra­ci­je sa ju­ga Re­pu­bli­ke kre­nu­la je od­mah po­sle ra­ta, da bi u po­sled­nje dve de­ce­ni­je u po­je­di­nim op­šti­na­ma po­pri­mi­la raz­me­re de­mo­graf­ske ka­ta­stro­fe. Sve je vi­še na­pu­šte­nih ku­ća, po­je­di­na se­la osta­la su pra­zna, ško­le se za­tva­ra­ju, opu­ste­le li­va­de i nji­ve, ko­je su ne­ka­da­šnji do­se­lje­ni­ci stva­ra­li kr­če­njem šu­ma, po­no­vo za­ra­sta­ju, pu­te­vi i sta­ze ne­sta­ju u ko­ro­vu.

Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da za pro­u­ča­va­nje se­la u Be­o­gra­du, ko­ji su sa­op­šte­ni na pro­šlo­go­di­šnjem na­uč­nom sku­pu „Vla­sin­ski su­sre­ti“, na pod­ruč­ju Ja­bla­nič­kog okru­ga ne­sta­je 68 od ukup­no 331 se­la. Naj­u­gro­že­ni­je su op­šti­ne Cr­na Tra­va, Me­dve­đa i Boj­nik. Od 25 cr­no­trav­skih se­la, se­dam­na­est odr­ža­va­ju star­ci. U Boj­ni­ku je dva­na­est se­la pred ga­še­njem, u Le­ba­nu se­dam, u Le­skov­cu osam, dok će u Me­dve­đi opu­ste­ti čak 43 se­la. Na po­me­nu­tom sku­pu oce­nje­no je da dr­ža­va ne­ma stra­te­gi­ju za za­u­sta­vlja­nje ise­lja­va­nja. Na pod­ruč­ju Ja­bla­nič­kog okru­ga, 1981. go­di­ne je ži­veo 262.531 sta­nov­nik, 14.697 vi­še ne­go 2002. go­di­ne, a da­nas ih je sva­ka­ko još ma­nje. Uko­li­ko se na­sta­vi sa­da­šnji trend, Ja­bla­nič­ki okrug će usko­ro ima­ti ono­li­ko sta­nov­ni­ka ko­li­ko ih je ov­de bi­lo pre dve­sta go­di­na.

Bar­jak mi­gra­ci­je sa ju­ga po­ne­li su pe­čal­ba­ri ko­ji su tr­bu­hom za kru­hom kre­nu­li u raz­vi­je­ni­je kra­je­ve. Mno­gi od njih su vre­me­nom po­vu­kli i svo­je po­ro­di­ce. Cr­na Tra­va je 1948. go­di­ne ima­la 13.614 sta­nov­ni­ka, da bi pre­ma po­sled­njem po­pi­su nji­hov broj pao na 2.561. Po­da­ci go­vo­re da ih je tre­nut­no tek 1915, a ov­de stra­hu­ju da će na­red­ni po­pis op­šti­na do­če­ka­ti sa ma­nje od hi­lja­du du­ša. Go­di­šnje umre de­set pu­ta vi­še ne­go što se ro­di, pro­sek sta­ro­sti je pre­ko se­dam­de­set go­di­na. Pred­sed­nik op­šti­ne Sla­vo­ljub Bla­go­je­vić ka­že da op­šti­na ne mo­že da uči­ni ni­šta bez po­mo­ći dr­ža­ve.

O su­mor­noj de­mo­graf­skoj sli­ci naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da na pod­ruč­ju ove op­šti­ne ima sa­mo 58 uče­ni­ka, ško­le su za­tvo­re­ne u ve­ći­ni se­la, a u pr­vi raz­red mi­nu­le je­se­ni kre­nu­lo je sa­mo pet ško­la­ra­ca. U osmo­go­di­šnjoj ško­li u Sa­sta­vu Re­ka, gde je ne­ka­da bi­lo vi­še od sto­ti­nu uče­ni­ka, sa­da u pr­va če­ti­ri raz­re­da ne­ma ni­kog, ta­ko­đe ni u še­stom, a u pe­tom, sed­mom i osmom raz­re­du na­sta­vu po­ha­đa­ju po dva đa­ka. Pre­ma po­sled­njem po­pi­su, u Ostro­zu­bu je ži­veo sa­mo je­dan sta­nov­nik, u Raj­če­ti­nu šest, u Bi­stri­ci osam.

Slič­na je si­tu­a­ci­ja i u Me­dve­đi gde je broj sta­nov­ni­ka u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du pre­po­lo­vljen. Sr­bi se se­le u prav­cu Be­o­gra­da, a Al­ban­ci pre­ma Pri­šti­ni.

– Za­bri­nu­ta sam zbog sve­ga što se de­ša­va i pi­tam se da li će dr­ža­va da do­ne­se pro­gram ras­po­de­le sta­nov­ni­štva. Op­šti­na Me­dve­đa se pra­zni, in­du­stri­je ne­ma, pri­va­ti­za­ci­ja ni­je us­pe­la, bez po­sla je oko 1.200 lju­di. Mla­di od­la­ze ra­di ško­lo­va­nja, iako ov­de po­sto­je uslo­vi za sred­nje, pa čak i za vi­so­ko obra­zo­va­nje, jer su otvo­re­na ode­lje­nja Prav­nog i Eko­nom­skog fa­kul­te­ta. Svi oni ko­ji odu na ško­lo­va­nje van Me­dve­đe ne vra­ća­ju se vi­še. Od­la­ze prav­ni­ci, eko­no­mi­sti, le­ka­ri, in­že­nje­ri. Broj đa­ka opa­da, ne sa­mo po se­li­ma, već i u sa­moj Me­dve­đi. Go­di­ne 1994. u pr­vi raz­red su upi­sa­na tri ode­lje­nja, u škol­skoj 2009/2010. dva ode­lje­nja sa po pet­na­est uče­ni­ka, a idu­će je­se­ni u pr­vi raz­red će kre­nu­ti sa­mo jed­no ode­lje­nje – ja­da se za naš list Ja­dran­ka Bo­žo­vić, na­čel­ni­ca Op­štin­ske upra­ve u Me­dve­đi.

U Tu­la­ru je ne­ka­da bi­lo od 600 do 700 uče­ni­ka, a sa­da ima sa­mo 34 ško­lar­ca, u pr­vom, dru­gom i če­tvr­tom raz­re­du ne­ma uče­ni­ka, a na je­sen će ško­la pa­sti na 23 osnov­ca. Slič­no je u Le­cu i Bu­džu­me­tu, pa čak i u tu­ri­stič­koj Si­ja­rin­skoj Ba­nji.

Na pod­ruč­ju Pčinj­skog okru­ga naj­te­ža je si­tu­a­ci­ja u op­šti­na­ma Tr­go­vi­šte i Bo­si­le­grad. Pred­sed­nik bo­si­le­grad­ske op­šti­ne Vla­di­mir Za­ha­ri­jev ka­že za naš list da je naj­ve­ći ta­las mi­gra­ci­je ovu op­šti­nu po­go­dio iz­me­đu 1981. i 1991. go­di­ne, broj ži­te­lja ove op­šti­ne opao je sa osam­na­est na ma­nje od je­da­na­est hi­lja­da, a po­sled­njih go­di­na broj sta­nov­ni­ka se za­dr­ža­va na de­se­tak hi­lja­da.

– Lju­di idu tr­bu­hom za kru­hom. Dr­ža­va ne vo­di do­volj­no ra­ču­na o na­ma ko­ji smo na ob­ron­ci­ma ze­mlje. Pri­vre­da je ne­raz­vi­je­na, po­sla ne­ma, dve do tri hi­lja­de se­zon­skih rad­ni­ka iz ove op­šti­ne od­la­zi u pe­čal­bu u Cr­nu Go­ru, Ne­go­tin­sku kra­ji­nu i u broj­ne gra­do­ve Sr­bi­je gde na­la­ze uslo­ve za eg­zi­sten­ci­ju. Na sre­ću, oni se vra­ća­ju, ta­ko da vi­še ne­ma na­glog ise­lja­va­nja. S dru­ge stra­ne, po­sled­njih go­di­na ima­mo ma­so­van po­vra­tak Bu­ga­ra sa ovog pod­ruč­ja ko­ji su ži­ve­li u Ma­ke­do­ni­ji, oda­kle se do sa­da vra­ti­lo oko dve hi­lja­de na­ših ise­lje­ni­ka – is­ti­če Za­ha­ri­jev.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, bo­si­le­grad­skim se­li­ma za sa­da ne pre­ti ga­še­nje, ali već za de­set do dva­de­set go­di­na po­če­će da ne­sta­ju, jer ta­mo ži­ve uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva. I broj uče­ni­ka stag­ni­ra, a ško­le se odr­ža­va­ju čak i ta­mo gde ima sa­mo po je­dan ili dva uče­ni­ka.

Mi­lan Mom­či­lo­vić