Očekuje se nova monetarna politika

Izborom novog guvernera i novih organa za monetarnu oblast očekuje se i nova monetarna politika. Prvo što se od nje očekuje je da kamatne stope na kredite budu na niskom nivou koji pruža uslove za profitabilnu proizvodnju.

Sada najveći deo naših banaka ima matice u inostranstvu, gde pozajmljuju kreditna sredstva, pretvaraju ih u dinare i sa njima trguju na domaćem tržištu. Budući da su kod nas najveće kamate na kredite, strani kapital vidi u tome najbolju priliku za njegovu oplodnju. Na tim osnovama ove banke plasiraju ogromna sredstva stanovništvu, trgovini, neprivredi i državi.

U proteklom periodu njihove centrale nisu međusobno usklađivale obim transfera kapitala prema potrebama domaće ekonomije pa je zbog prevelikog njegovog uvoza veliki deo novca ostao neuposlen. Ali posledice koje su nastale zbog toga nisu bile njihov problem. NBS je bila prinuđena da interveniše kako inflacija ne bi nabujala. Mada u prikazanim uslovima nikada nije moguće potpuno savladati inflaciju, NBS interveniše jer je na prikazani način došlo do izuzetnog porasta novčane mase.

Prva mera NBS je bila da oduzme taj preveliki novac bankama putem propisivanja najveće moguće stope obavezne rezerve. Ta ogromna sredstva su se pohranila u trezorima NBS i ona se ne koriste za bilo kakve namene.

Ali i pored toga, bankama se time ipak nije mogao oduzeti sav prekomerni novac. NBS je bila prinuđena da bankama uputi ponudu da prekomerni novac drže kod nje tako što će im ona isplaćivati najveće kamatne stope na tako formirane depozite. Po tom osnovu je navedeni ostatak velikog uvoza kapitala banaka sklonjen kod centralne banke; tako su banke uposlile ceo svoj kapital.

Prethodno je njegov veliki deo, tj. onaj koji se ne nalazi kod NBS, izazvao veliku potrošnju. To je podstaklo uvoz, dovelo do velikog spoljnotrgovinskog deficita i zaduženosti zemlje u inostranstvu. U toj potrošnji nije učestvovao proizvodni sektor. On nije mogao da pokrene svoje kapacitete. Kamate na uvezeni kapital su uvećane zbog visoke stope obavezne rezerve i zbog bankarske marže.

Proizvodni sektor nije mogao da se zaduži po tim kamatama. Devize koje je NBS dobila putem pretvaranja uvezenog kapitala u dinare su se takođe potrošile za uvoz robe. U takvim uslovima javila se još jedna nepovoljnost: NBS nije mogla da emituje dinare sa najmanjom kamatnom stopom za potrebe proizvodnog sektora jer je novčani opticaj već postao prekomeran uvozom kapitala preko banaka.

U takvim uslovima nije bilo moguće smanjiti stopu obavezne rezerve. Kada je nedavno NBS pokušala da je smanji nije došlo do očekivanih efekata. Banke nisu kreditirale privredu po sniženim kamatnim stopama. Umesto toga, javio se pad vrednosti domaće valute.

Epilog velikog uvoza kapitala preko banaka doveo je tako do skupog novca, nelikvidnosti u privredi, usporenog razvoja, velike nezaposlenosti i rasta spoljne zaduženosti. Iz postojeće situacije je težak izlaz.

Poželjno je smanjenje depozita koji banke drže kod NBS jer bi to stvorilo uslove za povoljnu primarnu emisiju. Ali pri tome se javlja nova prepreka: to bi uslovilo pad domaće valute i dovelo do novih nestabilnosti u poslovanju privrede. Očekujemo da će novi guverner naći izlaz iz začaranog kruga.

*Doktor ekonomskih nauka, specijalista za bankarstvo