Ćutanje vladike Artemija

Odlazeći pre nekoliko dana sa Kosova Artemije je monasima i vernicima poručio: „Čuvajte naše svetinje i naše Kosovo”. Monasi kao da ga nisu čuli, ili je u pitanju nešto drugo. Upravo zato je na umirovljenom vladici, koji nesporno i dalje ima autoritet među njima, da im jasno poruči da ne napuštaju manastire jer je opstanak svetinja na Kosovu i Metohiji najveći interes SPC.

Ali desilo se ono što niko nije očekivano. Monasi su služenje crkvi podredili podršci svom duhovnom ocu. Posle monaha iz Crne Reke koji su, nezadovoljni umirovljenjem vladike raško-prizrenskog napustili manastir bez kanonskog otpusta, juče su se za njihovim primerom poveli i monasi iz manastira Sveti arhangeli kod Prizrena i još nekoliko svetinja. SPC će, kao što je to bilo i u slučaju Crne Reke, sačuvati duhovni život u manastirima dovođenjem igumana i monaha iz iste ili drugih eparhija, ali je izvesno da je reč o ozbiljnim potresima unutar crkve.

Teško je doći do zvaničnih informacija iz crkve, ali nezvanični izvori kažu da je umirovljeni vladika Artemije od mitropolita Amfilohija, koji je privremeni administrator Eparhije raško-prizrenske, tražio da i dalje bude duhovnik monasima. Da mu se odobri što i drugom umirovljenom vladici zahumsko-hercegovačkom Atanasiju. Nije mu udovoljeno i usledio je bunt monaha.

„Pitanje monaštva je veliko pitanje o kojem je trebalo da vode računa članovi Sinoda i Sabora. Na sednici Sinoda u februaru posle saopštene odluke o privremenom razrešenju upravljanja eparhijom doslovno sam rekao: Oci i braćo, ovom odlukom vi ste bacili atomsku bombu na Kosovo i Metohiju. Videćete šta će se desiti”, rekao je vladika Artemije u jedinom intervjuu koji je dao nakon što je umirovljen.

Ako je vladika Artemije znao šta će biti, a već je prihvatio saborsku odluku o umirovljenju, onda je kao arhijerej odan SPC morao da preduzme sve što je u njegovoj moći da ne dođe do osipanja monaštva sa Kosova i Metohije.

Kakve odluke su donela najviša crkvena tela kojima vladika zamera da su zapostavila pitanje monaštva? Sinod je optužio vladiku Artemija da nije izvršavao odluke „crkvene vlade”, ukazao je na nepravilnosti u poslovanju eparhije zbog kojih je i pokrenuta istraga pred Višim sudom u Beogradu. Sabor je, laički rečeno, doneo odluku o smeni vladike raško-prizrenskog.

Vladika Artemije je učinio mnogo za SPC i srpski narod na Kosovu i Metohiji, uoči bombardovanja upozoravao je na tragediju koja će se dogoditi, posle rata ostao je u pokrajini. Ali, kasnije se uporno oglušivao o odluke vrha SPC, između ostalog i dogovor sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu, kao što je obnavljanje svetinja uništenih i oštećenih u pogromu nad srpskim stanovništvom 17. marta 2004. godine jer nije hteo da ih „obnavljaju oni koji su ih uništavali”.

U delu javnosti samovoljan odlazak monaha tumači se kao dokaz da je oko Artemija stvoren kult ličnosti. Baš zato, jer to nije primereno crkvi, umirovljeni episkop bi trebao da jasno kaže da li podržava odlazak monaha iz manastira.