Crna čokolada i voće pred prijemi ispit

Mešavina strepnje, straha i preslišavanja širi se nemilice u redovima osmaka, pa i onih koji su zbirke zadataka pročešljali već nekoliko puta. Nije sve jedno da li će kvalifikacioni ispit, sudbonosan za nastavak školovanja pamtiti kao kamen spoticanja ili odskočnu dasku na obrazovnom putu. A samo ih vikend deli od testa iz srpskog jezika koji polažu u ponedeljak od 10 sati do podneva. Dan kasnije u isto vreme čeka ih provera znanja iz matematike.

Šta uraditi da bi se stresni dani prebrodili plodonosno? 

– Đaci koji su marljivo učili stekli su određen nivo sigurnosti i ne bi trebalo da paniče. Najgore je što su mnoga deca, a posebno odlični učenici, zacrtali da moraju da osvoje određen broj bodova kako bi se domogli mesta u željenoj školi. Postavljanjem takvih ciljeva postaju anksiozni, sputavaju sebe sami – upozorava Ljiljana Filipović, psiholog i porodični terapeut.

Najbolje rezultate osmaci će postići ako pred polaganje budu razmišljali kako bi bilo dobro, ali ne moraju, da osvoje maksimalan broj poena. Kontraproduktivna je svaka strepnja da đaci neće uspeti da potvrde znanje ili da će izneveriti očekivanja roditelja. Zbog takvih strahova podsticajna trema prerasta u tremu koja blokira decu.

U zbirkama su im dati zadaci za vežbanje, pa nije zgoreg da imitiraju polaganje ispita pre nego što stvarno sednu u „vruće stolice”. Školski psiholozi savetuju buduće srednjoškolce da simulaciju ispita shvate ozbiljno, jer će im to pomoći da se adaptiraju na uslove rada koje će zateći u ponedeljak i utorak.

– Neka stave blanko papir ispred sebe, sklone knjige, telefon, digitron sve ono što neće smeti da koriste. Roditelji im mogu pomoći tako što će nasumice odabrati 20 pitanja iz srpskog i 17 iz matematike. Treba im meriti vreme. Tačno dva sata imaju na raspolaganju da prvo grafitnom, a onda obavezno i hemijskom olovkom ili penkalom urade zadatke – predlaže Ljiljana Filipović.

Mame i tate za vreme „kvalifikacionog ispita” kod kuće mogu da glume dežurne nastavnike i članove školske komisije koja pregleda radove.

– Vikend pred proveru znanja osmaci treba da provedu u krugu porodice gde mora da im se posveti posebna pažnja i da im se pruži podrška. Roditelji uglavnom prave bespotrebnu paniku. Sumnje i strahove trebalo bi da sakriju, a ne da ih prenose na decu. Da bi im znanje bilo sveže đaci mogu da prelistaju zbirke i podsete se zadataka koji su im bili teži. Lagano obnavljanje gradiva treba da im bude pauza između dužih šetnji ili fizičkih aktivnosti. Ne smeju da uče do kasno u noć. Moraju da se odmore i da naspavani dođu na ispit – napominje porodični terapeut.

Savetuje se da deca u nedelju uveče pripreme i na vidnom mestu ostave sve što im je potrebno za polaganje kvalifikacionog ispita iz srpskog, odnosno maternjeg jezika – đačku knjižicu, olovke, gumicu – da sutradan ujutru ne bi panično tražili. Polaganje za njih predstavlja veliki stres i napor, zato je dobro da pojedu lagan doručak pre nego što krenu na test.

– Roditeljima tog dana nije mesto pred školom. Nisu njihova deca đaci prvaci pa da ne znaju da se vrate kući. Treba da ih sačekaju sa prijatnom atmosferom na porodičnom ručku. Znajući da ih mame i tate čekaju ispred školskih vrata učenici mogu samo da budu nervozniji, a to će se sigurno odraziti na kvalitet njihovog rada – ističe Filipovićeva.

Osmaci koji polažu kvalifikacioni ispit, ne mogu da se odupru potrebi da posle testa provere šta su uradili, koliko su bodova osvojili. Postoji bojazan da će se obeshrabriti ako pronađu više grešaka nego što su očekivali, što nije dobro.

– Koliko god poena budu zavredeli na testu iz srpskog treba da prihvate da povratka nema i da ih sutradan čeka matematika, o kojoj treba da misle. Za koncentraciju mogu da pojedu štanglu crne čokolade, bogate kakaom i sveže voće, ali ničega previše. Ako se prejedu prispavaće im se. Nikako ne smeju da se nalivaju vodom i sokovima pre samog ispita, jer u toku izrade testa neće moći da izađu do toaleta, nego tek kada predaju rad – savetuje psiholog.

M. Simić-Miladinović