Špijuni iz komšiluka

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 29. juna – Barak Obama i Dmitrij Medvedev su pre neki dan praktikovali sasvim opuštenu „hamburger diplomatiju” u jednom „narodnom” restoranu u predgrađu Vašingtona, pokazujući time da su veze dve zemlje bolji nego ikad – da bi se juče pokazalo kako ipak nisu zaboravljene neke hladnoratovske navike.

U slučaju koji s jedne strane podseća na neke trilere iz ere pre pada Berlinskog zida, a sa druge na parodiju o tajnim službama, Ef-Bi-Aj je uhapsio 10 pripadnika ruske špijunske grupe (jedan je još u bekstvu) – ali nijednog nije optužio za špijunažu.

Iz krivične prijave podnete nadležnom sudu u Njujorku, na 37 strana je očigledno da je reč o obaveštajnom radu, ali pošto nema dokaza da su osumnjičeni preneli bilo kakve državne tajne koje bi naudile američkoj bezbednosti, optuženi su kao „nelegalni strani agenti” (biti „strani agent” nije ovde nezakonito, pod uslovom da se prijavi Departmentu pravde) zato što taj status nisu registrovali. Uz to, osumnjičeni su i za pranje para.

Za prvo je maksimalna zaprećena kazna pet godina, za drugo do 20. Zbog svega toga najnovija špijunska afera ni izdaleka nije toliko senzacionalna kao neke prethodne iz posthladnoratovske ere: hapšenja Oldriča Ejmsa 1994, koji je bio ruski „moljac” u CIA, ili Roberta Hensena, odmetnutog agenta Ef-Bi-Aja, 2001. Ali je zanimljiva više zbog namera, nego praktičnih rezultata.

Uhapšeni su, naime, bili „špijuni iz komšiluka”: na prvi pogled obični građani (osmoro optuženih su četiri bračna para), pripadnici američke srednje klase, sa pristojnim zaposlenjima i tome adekvatnim standardom. Susedi su imali lepo mišljenje o njima.

U Ameriku su poslati upravo sa tim zadatkom: da se prvo sasvim uklope u sredinu, a da potom polako, da ne bi izazvali sumnje, razvijaju veze i kontakte koje bi im omogućili da dođu do onoga što se ne vidi iz špijunskih satelita ili iz obaveštajnog „prosejavanja” takozvanih otvorenih izvora: štampe, vladinih dokumenata, naučnih radova i sličnog. Dakle onoga što je u glavama ljudi na važnim položajima.

U obaveštajnoj tehnologiji to su kamenčići koji se uklapaju u neki širi mozaik. U konkretnom slučaju, moskovsku centralu su zanimale neke nuklearne tajne, političke procene oko Irana, i kao obično, „šta oni znaju da mi znamo”. U tom pogledu osumnjičeni su ostvarili neke kontakte, ali nema dokaza da su bilo šta „provalili”.

Na radar Ef-Bi-Aja su došli još pre sedam godina. Iz dokumenta podnetog sudu se vidi da su obe strane koristile klasične alate „zanata” iz prošlog veka, ali i neke pogodnosti koje je donela tehnologija ovog. Sa strane špijuna, to su kao slučajni susreti na uglovima ulica, predaja para u kovertama sakrivenim u novinama, zakopavanje i otkopavanje para, šifrovane radio-poruke sažete u milisekundama...

Ali nisu izostali ni kompjuteri: uspostavljanje veza između dva agenta koji koriste laptop računare preko javnih mreža u kafićima, ili predaja podataka sa jednog iz kafea, drugom koji je u prolazećem automobilu...

Korišćena je i „steganografija”, stari trik sakrivanja jedne informacije u drugoj, ali u modernoj verziji: podaci bi bili „utisnuti” u bitove i bajtove koji čine neku fotografiju postavljenu na javni internet sajt. To je inače stara hakerska tehnika koju koriste da bi, kad primalac otvori poslatu fotografiju, iz nje bio aktiviran program koji registruje svaki potez na tastaturi.

Oni koji su špijunirali špijune, agenti Ef-Bi-Aja su takođe koristili sve ono što se danas može videti u dobro opremljenom vašingtonskom Muzeju špijunaže: „bubice”, tajne ulaske u stanove i snimanje dokumenata, prisluškivanje razgovora...

Ono što je takođe zanimljivo u ovom slučaju, to je što se možda nikad neće otkriti pravi identitet ruskih špijuna: oni su uzeli američke i kanadske identitete, krštenice davno umrlih i slično, a s obzirom na to da su ovde prispeli još tokom devedesetih, ako sami to ne budu otkrili, ni sud ni Ef-Bi-Aj nemaju načina da saznaju ko su.

M. Mišić

-----------------------------------------------------

Moskva: Udar na Obamu

Vest o skandalu sa hapšenjem ruskih građana u SAD pod optužbom da su se bavili špijunažom, u Moskvi je primljena prvo sa velikim iznenađenjem, a potom i sa vidnim negodovanjem. „Očigledno je da američko ministarstvo pravde puštanjem u javnost informacije o hapšenju ruskih špijuna radi direktno u suprotnosti sa „resetovanjem“ međusobnih odnosa za koje su se odlučili predsednici dveju zemalja – Barak Obama i Dmitrij Medvedev” – komentarisali su izvori u ruskom Ministarstvu inostranih poslova.

„Nisu nam jasni razlozi koji su naveli Amerikance da u javnost izađu sa informacijom o razbijanju ruske obaveštajne grupe, što neodoljivo asocira na „špijunske strasti“ iz vremena „hladnog rata““, izjavio je predstavnik MIP-a Andrej Nastrenko, a prenela agencija „Interfaks“. Po Nastrenku ovo nije prvi put da pojedine snage u Vašingtonu pokušavaju da ugroze ubrzani proces otopljavanja između Rusije i SAD.(/slika2)

Slično rezonuje i Nikolaj Kovaljov, bivši direktor ruske Federalne službe bezbednosti: „Mislim da su se u program „resetovanja“ umešali neki „tehničari“ koji pokušavaju u taj program da ubace rušilački virus.“ Pod inicijatorima tog virusa Kovaljov direktno podrazumeva rukovodstvo američkih tajnih službi, prenosi „Interfaks“. „Obama, očigledno, nije bio upućen u pripreme ove provokacije koja se pretvorila u ozbiljan udarac imidžu američkog predsednika“, zaključio je Kovaljov.

O tome da će najozbiljnija „žrtva“ špijunskog skandala biti niko drugi do Barak Obama, slažu se i drugi ruski analitičari uz napomenu da će šefu američke države biti potrebno mnogo vremena da povrati dobru atmosferu u odnosima sa Kremljom.

Inače, trenutak obelodanjivanja skandala u koji su upleteni ruski obaveštajci odabran je „sa izuzetnom elegancijom”, bila je prva reakcija Moskve na saopštenje iz Njujorka o razbijanju špijunske mreže u kojoj je, prema dosadašnjim rezultatima istrage, delovalo 11 građana Ruske Federacije. U najvišim vrhovima ruske diplomatije primetni su zbunjenost i nedoumica. „Nikakvo objašnjenje do sada nismo dobili“, izjavio je prvi čovek Ministarstva inostranih poslova Sergej Lavrov.

Pre toga u ministarstvu su saopštili da tek pokušavaju da se snađu u protivrečnim informacijama koje stižu iz SAD. Ovo je delimično uzrokovano i činjenicom da su hapšenja ruskih obaveštajaca sledila jedno za drugim, a u skladu sa time i izveštaji o rezultatima akcije američke kontraobaveštajne službe.

U ruskoj misiji u Ujedinjenim nacijama u prvom trenutku nisu hteli da daju nikakve informacije. Slično su postupili i u Odseku za informisanje i štampu ruskog MIP-a gde je navedeno tek da su „vesti koje pristižu protivrečne i da zahtevaju dodatna objašnjenja“.

U međuvremenu, oglasio se Vladimir Kolesnikov, bivši zamenik državnog tužioca i sadašnji zamenik predsedavajućeg Komiteta državne dume za pitanja bezbednosti koji smatra da otkrivanje ruske obaveštajne mreže u SAD spada u arsenal sličnih priča iz vremena „hladnog rata“. U svakom slučaju, kako navodi Kolesnikov, Moskva može „simetrično da odgovori” na optužbe iz SAD, upravo onako kako je to bio običaj u prošlosti.

„Ne sumnjam da će reakcija biti odgovarajuća“, prenela je internet agencija „Njuzru“ reči Kolesnikova. „Nije nikakva tajna da na našoj teritoriji deluju američki obaveštajci. Pretpostavljam da ćemo i mi reagovati na sličan način – merama koje spadaju u sferu krivične odgovornosti“, objasnio je on.

Kolesnikov je pri tome izrazio uverenje da će američki predsednik Barak Obama imati „dovoljno mudrosti“ da skandalu da pravu dimenziju, pošto je ovo što se trenutno dešava, pre svega, udar na njega. Po mišljenju eksperta, sve pomenuto svedoči da u SAD i dan-danas deluju strukture „koje koriste dvostruke standarde“ u međunarodnim odnosima. Vrlo je interesantno da se ovaj skandal dešava neposredno po susretu predsednika Rusije i SAD, dvojice mladih političara koji su spremni na konstruktivni razvoj odnosa dveju država, smatra Kolesnikov.

S. Samardžija